Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Прећуткивање броја жртава страдалих у злогласном НДХ логору Јасеновац, траје већ деценијима.

Београд, 18.07.2011

Усташки хрватски логор за српску децу  Јастребарско

Оно што су у Хрватској и Босни и Херцеговини прећуткивали и данас прећуткују ми ћемо поменути само ради подсећања на чињеницу да је скоро у свим тим изворима навођен исти или веома приближан број страдалих логораша у Јасеновцу.

1) Међу првима се, и само зато га помињемо, дан уочи окончања Другог светског рата и пораза Немачке, а тиме и Независне Државе Хрватске, огласио Иван Потрч, који је у дневном листу Борба 8. маја 1945. објавио да је у Јасеновцу на зверски начин убијено 800.000 лица.

2) Међународна конференција за репарације у Паризу, актом од 13. децембра 1945, римским 3 наводи да је у Јасеновцу убијено 700.000 логораша.

3) Међународни војни суд у Нинбергу, приликом суђења највишим представницима нацистичке Немачке, наводи исту бројку.

Криж и нож истовремено у рукама једног од првих заповедника јасеновачког логора и једног од најсвирепијих зликоваца.

Београд, 18.07.2011

Српчићи у хрватском усташком логору Стара Градишка, јул 1942.

Више од пола века се, у разним поводима, обнавља срамотна лицитација о броју жртава најпознатијег хрватског концентрационог логора из времена Другог светског рата – Јасеновца.  И увек се, при тим лицитацијама, умањује и обезвређује број убијених логораша, а посебно се обезвређује број убијених Срба. Умањивање значаја јасеновачког стратишта је основна преокупација хрватских политичара и јавности од првих поратних дана 1945.

Обимом уништавања Срба у Јасеновцу пре тога су се поносиле хрватске власти, које су тиме постигле велики успех у решавању српског питања у својој самосталној држави Хрватској. И не само у својој држави, већ су тиме допринеле и својој, Римокатоличкој цркви – Ватикан и његови мисионари вековима се ничег нису либили, па ни злочина да би покорили православне вернике или, по њиховом, „шизматике“ и превели их у римокатоличанство. У Другом светском рату могли су све.

(Нови Репортер, Бањалука, 28. 9. 2011)

Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила и учествовао у мучењима Срба у логорима у Коњицу, за шта су, иначе, већ раније осуђена тројица Бошњака у Хашком трибуналу. Овај догађај можда не би био од великог значаја за правду да Мацић на истом судском рочишту није обелоданио и имена наредбодаваца убистава, те најавио да ће открити улоге утицајних Бошњака у заташкавању убијања, протеривања и мучења Срба у логорима на подручју Коњица.

 

 

13. 09. 2011. 12:07h | Ђ. Баровић - Вести

Подаци о формирању централе и Ал Каиде за Европу и обуци исламских фундаменталиста у срцу Балкана за многе на Западу могу да буду изненађење, али, наводи из тужбе Лојда за домаће стручњаке из области безбедности и антитероризма су већ - добро познато "градиво".

 

Ипак, и наши саговорници не крију изненађење чињеницом да се једна од најозбиљнијих осигуравајућих кућа на свету одлучила да покрене тужбу против Саудијске Арабије.

- Ова тужба свакако није неочекивана, али се поставља питање због чега је издвојена Саудијска Арабија.

 

 

Аутор: Добрила Мајсторовић  

сриједа, 07 септембар 2011 20:55

Није требало да прође 19 година од стравичног злочина на Црном врху, код Теслића, па да јавност коначно сазна да је са одсјеченом главом српског војника Благоја Благојевића поносно позирао Француз алжирског поријекла Кристофер Казе, како то тврде француски обавјештајци, јер његов идентитет свих ових година знали су они, који су тих турбулентних деведесетих година прошлог вијека дозволили исламским ратницима да дођу у БиХ и боре се на страни Бошњака.

Мишљење је ово некадашњег начелника Информативне службе Главног штаба Војске Републике Српске, данас професора политичких наука на бањолучког Независном универзитету Милована Милутиновића, који је "Фокусу" рекао да је то још давно требало питати предсједника Мешихата Исламске вјерске заједнице у Хрватској муфтију Шевка Омербашића, чији се потпис налазио на готово свим легитимацијама, пронађеним код убијених муџахедина.

 

 

Аутор: Добрила Мајсторовић  
петак, 26 август 2011 20:46

Муџахедин, који је у љето 1992. године позирао с одсјеченом главом српског војника Благоја Благојевића на Црном врху, француски је држављанин Кристофер Казе, за кога се дуго вјеровало да је, као члан такозване Рубешке групе, погинуо у окршају с белгијском полицијом.

Ово је "Фокусу" потврдио извор, близак француским обавјештајним службама, које већ неко вријеме покушавају да од надлежних у БиХ добију информације о Казеу, будући да је он, одмах по избијању рата у БиХ, стигао на ове просторе и придружио се хорди исламских ратника у борбама против Војске Републике Српске.

- Казе је веома близак пријатељ Лионела Димона, једног од Абу Хамзи, који је ратовао под заставом "Ел муџахедин" одреда. Тачније, Димон је управо захваљујући Казеу, прешао на ислам и дошао да ратује у БиХ - појаснио је наш извор, рекавши да је Казе по занимању љекар, те да је радио у зеничкој болници.

 

 

 (Историјски час поводом седамдесетогодишњицице усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)

 

На спомен-обиљежју Гаравице код Бихаћа у суботу 6. августа, одржан је помен и комеморација у знак сјећања на више од 12.000 невино убијених Срба са бихаћког подручја које су 1941. године убиле усташе.


 
Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља  од прије седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

 

Сабрасмо се данас овдје са свих страна у Гаравицама  мрачним и крвавим,  да одржимо помен на четрнаест и по  хиљада Срба бихаћког среза звјерски уморених  у страшном усташком покољу 1941. године.  Сви они скончаше свој овоземаљски живот  као  мученици и жртве   шовинистичке и вјерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по  јендецима, јарковима и барама гаревичким - само зато што  бијаху српске националности и вјере православне.

Скуписмо се ево  да с Божијом помоћи обавимо општи парастос и комеморацију пострадалимa јер не смијемо да дамо забораву злочин геноцида почињен над невиним српским народом општина Бихаћ, Бос. Крупа, Цазин, Велика Кладуша, Босански Петровац и околних мјеста Лике и Кордуна ни свету крв мученика проливену само зато што се крстише са три прста.