Институт за истраживање српских страдања у XX веку

9. јул 2024  | РТ Балкан | Теодора Костић

Ближи се 11. јул када ће се у Поточарима окупити многи како би одали почаст муслиманским жртвама у сукобу 1995. године. Тада ће бити закопана тела још 14 наводних жртава. Шта је истина о Сребреници?

Имао је 12 година, родитељи су му рекли да морају да напусте свој дом, али дечјем невином мозгу није било јасно зашто. Вратио се по свог пса, а дочекала га је најсвирепија могућа смрт. Наживо су му одсекли уво, па пререзали врат. Тај злочин извршила је 1992. године припадница тзв. Армије Босне и Херцеговине под командом Насера Орића.

Али, ово није прича о српским жртвама, јер се њих ни овог јула неће сетити нико осим Београда и Бањалуке. Насупрот том тихом болу, наредних дана у Сребреницу ће се сјатити све и свја како би показали пијетет према муслиманским жртвама.

03/07/2024 | Аутор: РТРС

Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске у ауторској колумни дотакао се иранског модела политичког система у Сарајеву и бошњачке исламске револуције.

Колумну преносимо у цјелости:

Када су Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић као носиоци младомуслиманског покрета у БИХ, као сунитски муслимани, почели да успостављају и граде везе са шитским Ираном, многима је то изгледало нелогично, контрадикторно, неконзистентно с обзиром на антагонизам сунита и шита у исламском свијету. Међутим данас у Сарајеву видимо резултате тог стратешки добро промишљеног и на крају треба рећи успјешног потеза.

ИН4С | 19.6.2024 | Адвокат Горан Ђорђевић

Јула месеца 1995. године, рат у бившој Југославији доживљавао је своју кулминацију. Један догађај који је незаслужено обележио целокупни трагични распад бивше СФЈР, изазвао је значајне последице. Овом приликом указаће се на последице које је догађај у Сребреници имао по међународно кривично право, а које су касније добило своје изразе и на политичком плану. 

Наиме, догађаји у Сребреници, представљали су основ не само за прву примену Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (у даљем тексту: Конвенција), већ и за нова тумачења овог „злочина над злочинима“. Са друге стране само међународно право, односно оно што је од њега остало, те 1995.године, након суочавања са исходом „хладног рата“, спремно је дочекало нову антропологију коју су понудили Хашки трибунал (у даљем тексту: МКСЈ) и Међународни суд правде (у даљем тексту: МСП), и некритички прихватило постмодерна тумачења и примене кривичног дела геноцид, на начин који је супротан одредбама Конвенције. Последња Резолуција о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН, потврђује далекосежност ових пресуда. Али, управо величина преседана који је начињен у пресудама Хашког трибунала и пресуди МСП-а, даје нам за право и намеће обавезу за критички осврт на ове пресуде.

Владимир Николић | 17. јун 2024 | РТ Балкан

Извештај Холандског института за ратну документацију о одговорности холандског батаљона УНПРОФ-ора за пад Сребренице прожет је референцама на припаднике САС и СБС чија су мисија и активности остали непознати чак и њиховим НАТО савезницима

Гласање о резолуцији о Сребреници у Уједињеним нацијама пружило је прилику за поновни осврт на трагичне догађаје из јула 1995, али и за проверу (не)истинитости наратива успостављеног у годинама које су уследиле.

Тако је било прилике да се скрене пажња на истраживање америчког обавештајца Џона Р. Шиндлера, професора за питања националне безбедности на Америчком војном колеџу за морнарицу, који тврди да је значајан део муслиманских жртава погинуо у борбама,  како међусобним, тако и са Војском Републике Српске (ВРС).

СРНА | 13.06.2024 | Глас Српске

 

БЕОГРАД- Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су српски војници и народ учинили све да заштите бошњачке цивиле у Подрињу и указао на случај Мехмедалије Ахмића.

Иванишевић је рекао да они којим су пуна уста геноцида који су наводно починили Срби сада треба да пронађу Мехмедалију /Сафета/ Ахмића, који је у доби од 12 година скоро тотално спржен у акцији доставе хуманитарне помоћи муслиманима Сребренице и Церске "Падобран", а кога су Срби прво избавили из тог подручја, а потом спасили на Војномедицинској академији у Београду.

Глас Српске, Политика, Танјуг, СРНА | 30. 05. 2024.

 

Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је, према његовој евиденцији, од 625 Бошњака који су 2003. године наводно укупани у Меморијалном центру у Поточарима њих 78 гласало на локалним изборима 2004. године.

Иванишевић је навео да је утврђено да су на гробљу у Поточарима покопани припадници муслиманских снага одговорни за масовна убиства Срба у сребреничким селима.

Међу њима су, каже Иванишевић, скоро сви чланови штаба Осме оперативне групе одговорни за убиства 13 мјештана српске националности у селима Бљечева и Гниона, као и у засједама у Коњевић Пољу, Осмачама и Сандићима.

21.05.2024 | Политика

Непристрасном посматрачу уопште није јасно зашто се меморијални центар налази у Поточарима кад у њима није страдао баш нико. Исто тако ником није јасно зашто се као дан страдања обележава 11. јул, кад на тај дан није било никаквог страдања

Највећа лаж протеклог рата је званична „истина” о Сребреници. Истина је сасвим другачија од оног што се код нас и у свету приказује.

Почетком рата, у Хрватској 1991, у Босни 1992, успостављена је линија разграничења између српских и хрватских, односно муслиманских снага, која се са мањим променама одржала све до 1995, године расплета и завршетка рата на простору бивше СФРЈ. Те године хрватско-муслиманска коалиција креће у добро припремљену офанзиву на свим ратиштима са јасним циљем да се Срби протерају преко Дрине, што нагони Србе да током те године воде искључиво одбрамбени рат.