Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Борис Субашић | Вечерње новости | 04. 04. 2025. 

   

ХАШКИ трибунал је оставио архиву од 13 милиона страна докумената од којих су три милиона судски списи, а 10 милиона документи који су тражени да би били доказни материјал. После правоснажних пресуда, или ако нису коришћени у процесима, требало је да буду враћени земљама из којих потичу, каже међународно право.

- Сви оригинали требало је да буду враћени, а ако је Трибунал желео да створи свој историјски архив требао је да направи њихове копије. Тако би требало да буде ако се поштују међународни прописи. Међутим, Трибунал не само што није вратио документацију већ је чак и уклонио одређена докумената као припрему фалсификовања прошлости простора бивше Југославије. То је једна од основних намера оснивања Хашког трибунала: креирање нове историје која би требало да се учи из уџбеника написаних по његовим пресудама - каже за "Новости" адвокат Горан Петронијевић, иначе са огромним искуством у раду са Хашким трибуналом.

Љиљана Бегенишић | 01. 04. 2025 | Вечерње новости

ДОКАЗИ У 133 ДОКУМЕНТА ДОВОЉНИ ЗА ИСТРАГУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА? Може ли наша земља да покрене поступке о зверствима у источној БиХ

ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.

У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.

Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио некадашњи Савезни комитет за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. Овај комитет, формиран одмах на почетку рата, сачионио је и документ под називом "Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (Братунац, Србреница, Скелани)  почињеним против српског становништва од априла 1992. до 1. априла 1993. Тај део има 133 стране и кључан је за доказивање геноцида над Србима у источној Босни.

26. 03. 2025 | Љиљана Бегенишић | Вечерње новости

ДОКУМЕНТАЦИЈА о злочинима над Србима почињеним од 1991. до 1999. године садржи више од 250.000 докумената, а део који се односи на злочине над српским живљем у околини Сребренице, у источној Босни, има 133 документа.

Да је наша држава својеверемено покренула поступке на основу тих доказа, Срби данас не би били оптуживани за геноцид у Сребреници, па тако ни сатанизовани. Да је на време обзнањено шта се догодило Србима у периоду од априла 1992. до априла 1993, дакле две године пре догађаја у Сребреници, не би се тај догађај могао окарактерисати онако како се касније догодило. Тада ни муслиманска страна не би смела да тврди да су Срби починили геноцид над муслиманима. Јер, чак је и Хашки суд признао злочине над Србима и за њих изрекао једну пресуду од 18 година.

Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали  вољи и сили хашких оснивача. 

Зар није време да се Савет безбедности ОУН позабави тим правним чудовиштем и последицама које је од оснивања за собом упорно остављало. Прилика је да се подсетимо бар једног догађаја. Малолетни дечак српске националности покојни Никица Јањић из Приједора окривљен је без доказа и на правди Бога за наводне злочине над локалним муслиманима. И против тог недужног дечака је подигнута оптужница од стране Хашког трибунала. Очајан и уплашен дечко извршио је самоубиство. Породица је у црно завејана. Јадан отац га  је сахранио, потом подигао споменик свом миљенику и јединцу и сам се такође убио. 

9. јул 2024  | РТ Балкан | Теодора Костић

Ближи се 11. јул када ће се у Поточарима окупити многи како би одали почаст муслиманским жртвама у сукобу 1995. године. Тада ће бити закопана тела још 14 наводних жртава. Шта је истина о Сребреници?

Имао је 12 година, родитељи су му рекли да морају да напусте свој дом, али дечјем невином мозгу није било јасно зашто. Вратио се по свог пса, а дочекала га је најсвирепија могућа смрт. Наживо су му одсекли уво, па пререзали врат. Тај злочин извршила је 1992. године припадница тзв. Армије Босне и Херцеговине под командом Насера Орића.

Али, ово није прича о српским жртвама, јер се њих ни овог јула неће сетити нико осим Београда и Бањалуке. Насупрот том тихом болу, наредних дана у Сребреницу ће се сјатити све и свја како би показали пијетет према муслиманским жртвама.

03/07/2024 | Аутор: РТРС

Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске у ауторској колумни дотакао се иранског модела политичког система у Сарајеву и бошњачке исламске револуције.

Колумну преносимо у цјелости:

Када су Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић као носиоци младомуслиманског покрета у БИХ, као сунитски муслимани, почели да успостављају и граде везе са шитским Ираном, многима је то изгледало нелогично, контрадикторно, неконзистентно с обзиром на антагонизам сунита и шита у исламском свијету. Међутим данас у Сарајеву видимо резултате тог стратешки добро промишљеног и на крају треба рећи успјешног потеза.

ИН4С | 19.6.2024 | Адвокат Горан Ђорђевић

Јула месеца 1995. године, рат у бившој Југославији доживљавао је своју кулминацију. Један догађај који је незаслужено обележио целокупни трагични распад бивше СФЈР, изазвао је значајне последице. Овом приликом указаће се на последице које је догађај у Сребреници имао по међународно кривично право, а које су касније добило своје изразе и на политичком плану. 

Наиме, догађаји у Сребреници, представљали су основ не само за прву примену Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (у даљем тексту: Конвенција), већ и за нова тумачења овог „злочина над злочинима“. Са друге стране само међународно право, односно оно што је од њега остало, те 1995.године, након суочавања са исходом „хладног рата“, спремно је дочекало нову антропологију коју су понудили Хашки трибунал (у даљем тексту: МКСЈ) и Међународни суд правде (у даљем тексту: МСП), и некритички прихватило постмодерна тумачења и примене кривичног дела геноцид, на начин који је супротан одредбама Конвенције. Последња Резолуција о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН, потврђује далекосежност ових пресуда. Али, управо величина преседана који је начињен у пресудама Хашког трибунала и пресуди МСП-а, даје нам за право и намеће обавезу за критички осврт на ове пресуде.