Институт за истраживање српских страдања у XX веку

29. 07. 2012. 13:03h | Ђ. Баровић - Вести | фото: Н. Јојић

Не зна се тачно шта је било стравичније у тој причи старој тачно 20 година. Да ли то што нико досад није одговарао за злочин или то што је једно људско биће страдало само зато што је покушало да из ратног вихора спасе свог кућног љубимца.

Не зна се ни да ли је било језивије то што је један живот нестао у ритуалном убиству које је пратила музика шоте или то што је у питању 11-годишњак, дете које још није ни схватило шта је то живот.

Прича о дечаку Слободану Стојановићу из Доње Каменице код Зворника леди крв у жилама, мада је универзална прича о огромној љубави људи и животиња, али и о трагедији коју сваки рат доноси.

Центар за истраживање злочина над српским народом својевремено је покренуо акцију да трагична Слободанова судбина буде овековечена. Љубиша Ристић из ове организације са седиштем у Београду каже да је пре четири године завршена скулптура "Дечак и пас".

 

Документи | Уредништво | maj 24, 2012 u 23:41 | Печат

Поводом двадесет година од злочиначке акције у Сарајеву (напад на војни конвој ЈНА у Добровољачкој) преносимо исповест Душка Питмана, Земунца, кога су муслимански припадници МУП-а Босне и Херцеговине и Патриотска лига осудили на смрт

Починиоци стравичног злочина над Тузланском колоном 15. маја 1992, којем је претходио исто тако испланиран напад на војнике и старешине ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992, ни после 20 година нису кажњени упркос бројним доказима и сведоцима. Један од њих је и Земунац Душко Питман, он је осуду на смрт од муслиманских припадника МУП-а Босне и Херцеговине и Патриотске лиге успео да избегне, али га зато већ две деценије полако и сигурно убијају ноћне море од преживљеног пакла и беспомоћност пред истином да су чак и процесуирани злочинци, какав је Илија Јуришић, ослобођени сваке одговорности.

„Злочин без казне подстиче џелате да ликују над својим жртвама, и пружа им уверење да и убудуће могу некажњено да убијају и муче. Чини се да домаће правосуђе, као и међународна заједница, потврђује да му српске жртве не значе ништа, о чему сведочи и неодговорност до данашњег дана за стотине хиљада Срба побијених у јасеновачким и свим другим јамама братске државе. Од злочина у Тузли изгубио сам војничку част, а од свега што је уследило после тога и свако људско достојанство“, прича Питман.

БРЧКО, (СРНА) - Предсједник Удружења породица погинулих и несталих Срба у дистрикту Брчко Јован Пудић рекао је Срни да злочин над Србима који се догодио прије 19. година у брчанском приградском насељу Грбавица не чине ни побјешњеле звијери једне другима.

"Када су нам четвртог дана, послије мучких иживљавања, из Бодеришта, гдје су били заробили 13 бораца Војске Републике Српске, припадници Армије БиХ испоручили измасакрирана тијела 11 српских жртава, неке од њих нисмо могли да препознамо. Тако нешто ни побјешњеле звијери не чине једне другима", рекао је Пудић, који је тог мартовског дана 1993. године деветнаестогодишњег сина Синишу успио да препозна само по одјећи.

15. 07. 2011. 14:06h | П. Арсић - Вести

 

Изјава заменика америчког амбасадора у БиХ Џонатана Мура да неће присуствовати помену страдалим Србима, уз образложење да "свака жртва заслужује правду и поштовање, али да се овде обележава страдање војске" и да представници Амбасаде САД не посећују такве церемоније, наишла је на салве жестоких реакција породица страдалих, али и јавности.

Милица Димитријевић, мајка петогодишњег Александра и десетогодишњег Радисава, убијених у Скеланима, 16. јануара 1993. године снајперским хицима, затражила је извињење од Амбасаде САД у БиХ због скандалозне изјаве заменика америчког амбасадора Џонатана Мура.

- Моја деца нису била наоружана, али муслимански војник јесте - носио је снајпер из којег је погодио двоје недужне деце која су покушала да потраже спас од комшија муслимана у суседној Бајиној Башти у Србији - огорчена је несрећна мајка.

Datum: 12.07.2011 22:00

Autor: Крстина Ћирковић

БРAТУНAЦ - Ничем се више не надам и у правду не вјерујем. Једино се драгом Богу молим да казни оне звијери које су ми на кућном огњишту убиле обје моје кћери Гордану и Снежану и мужа Радивоја.
 
Прича, док суза сузу тешку низ лице сустиже, Славка Матић из Бјеловца од тог злочина сама на свијету.

Живани Филиповић из братуначког села Лознице муслиманска војска убила је седамнаестогодишњу кћерку Верицу.

 

 

Аутор: Срђан Шекара  
уторак, 03 мај 2011 20:31


Све је моје остало у Добровољачкој улици, твоја младост, снајка коју сам жељела, моји нерођени унучићи, моје све... Убили су ми те и украли. Тата ти се разболио, сине, због твоје погибије. Моја кућа радости нема и не може је имати. Зашто, увијек ћу се док сам жива питати зашто и због чега, чедо моје. Не вјерујем више никоме, али неко коначно мора одговарати за твоју невину младост, јецала је јуче Богдана Томовић, док је дрхтавом руком право на рањено мајчинско срце привијала окрвављена документа свог покојног сина Здравка, који је мучки убијен у колони ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Сузе уцвијељене српске мајке квасиле су асфалт на којем је давно истопљена њена нада у бољу и срећнију будућност породице коју је подизала, прсти су стезали прислужену свијећу и бијелу ружу, а из деветнаест година дуге и тешке туге извирале су притајене ријечи и заустављени поглед, постављајући опет само једно и исто питање - зашто.

Правда - Друштво | 11. март 2011. | 19:20

БЕОГРАД – Ратко Катaлина, који је као пуковник ЈНА задужен за безбедност био тешко рањен у акцији којом је командовао Јован Дивјак, тврди да за мучки напад у сарајевској Добровољачкој улици на колону која се повлачила Дивјаку не би требали судити по командној, него по директној одговорности, јер је он био главни актер дешавања на месту где су убијани заробљени војници. Објашњење за такво понашање Дивјака, уверен је овај непосредни сведок збивања, лежи у чињеници да је Дивјак још 1990. године снабдевао оружјем муслимане и због тога био осуђен пред војним судом, па је хтео да се лично свети војсци.