Слободан Дурмановић  
(Нови Репортер)

Шеснаестог јануара 2013. године навршило се тачно 20 година од злочина над Србима у српском селу Скелани код Сребренице и околним засеоцима, које су почнили припадници Армије РБиХ из Сребренице, којима је командовао и Насер Орић.

Орић је до сада једини кривично гоњен за ове злочине, у склопу процеса у Хашком трибуналу, али је ослобођен одговорности за злочине на подручју Скелана, баш као и за све остале злочине које су починиле сребреничке јединице АРБиХ. А Тужилаштво БиХ, као ни остала тужилаштва у БиХ и у региону, до сада нису подигла ни једну једину оптужницу за поменута злодела.

Етничко чишћење, убијање деце, старих и немоћних

Према наводима из извештаја МУП-а РС допуњеног 2006. године и упућеног Тужилаштву БиХ, у раним јутарњим часовима 16. јануара 1993. године јединице АРБиХ извршиле су широк и систематичан напад на десетак слабо брањених српских села из више праваца: нападом из правца Кушићи - Жабоквице руководио је Насер Орић, а из правца Костоломци - Ћосићи нападом је руководио Зулфо Турсуновић, док је напад на Калиманиће предводио Един Алић. Цивилно српско становништво, које су браниле слабо наоружане сеоске страже, нашло се у окружењу готово са свих страна. Једини излазни пут водио је према Србији преко моста на Дрини. Они који нису успели да пређу реку убијени су у селима, а неки су заробљени и одведени у логор - затвор у Сребреницу.

Н. П. | 08. јануар 2013. 20:55

Навршило се 20 година од свирепог убиства 49 Срба у Кравици код Братунца за које до сада нико није одговарао. Орићеви јуришници клали, убијали и пљачкали, али нико није ни оптужен

Орићеве хорде у Кравици после злочина за који никад нису одговарали

Орићеве хорде у Кравици  после злочина за који  никад нису одговарали

БРАТУНАЦ - У селу Кравица код Братунца обележено је 20 година од масакра над локалним српским становништвом које је убијено на Божић 1993. године. Њих су, на најрадоснији хришћански празник, мучки у рану зору поубијали муслимански војници из Сребренице под командом Насера Орића. Убијено је укупно 49 мештана, село је спаљено, а преживели правду још чекају.

Напад на Кравицу био је само један у низу добро организованих војих похода пар хиљада наоружаних „орићеваца“. Након Загона, Залазја и Бјеловца, у црно је завијена и Кравица.

Љубица Милановић изгубила је сина и мужа. Убили су их, каже, комшије из Сребренице:

ТУГА НЕ НАПУШТА КУЋУ СТАРИЦЕ ДОБРИНЕ ПРОДАНОВИЋ ИЗ СЕЛА КРАЈ БРАТУНЦА

Срце ми се и данас кида, каже старица, чија је слика с лобањом мртвог сина 1993. обишла је свет, а западни медији је представили као муслиманку.

Потресна слика из   1993. године

У свакој дубокој бори на лицу старице мајке Добрине Продановић препознаје се по једна година туге. Туге која жеже попут вулкана, бола који коси као ураган. Само су очи остале исте као оне из маја 1992. године. Из њих сузе никако да стану. Само по тим очима могуће је у скрханој старици препознати мајку Добрину која у рукама држи лобању сина, купајући је сузама. Слика је обишла цео свет. Српска мајка, завијена у црно, која љуби лобању мртвог сина, представљена је као муслиманка.

- Није хтео мој Живан да остави огњиште. Није веровао да му зло могу учинити они што је с њима у школу ишао, тајне делио. Убише га душмани на кућном прагу, у дворишту.

Сарајево 06. 12. 2012 | ПРЕС РС

Шокантно - Забрањена сведочења српских логораша (2) - Радојка Пандуревић о страхотама у логору "Силос"

Услови живота у логору "Силос" били су испод сваке нормале. Могао је да уђе ко год је хтео и да убије кога хоће... Свакодневно су одјекивали јауци, крв се лила низ зидове ћелија, а батинања су трајала док жртве не падну у кому. Дневно смо добијали по комадић хлеба и пет-шест кашика киселе чорбе коју нису могле да једу ни животиње, а камоли људи. Касније смо сазнали да су стражари уринирали у чорбу и давали нам да је једемо.

ПРЕЖИВЕЛА ПАКАО Радојка Пандуревић

Стравичан исказ Српкиње Радојке Пандуревић. која је у муслиманском логору "Силос" у Сарајеву провела више од 1.100 дана, међутим, за судије Хашког трибунала није био интересантан и нису хтеле да чују ни реч о томе. Подсетимо, Пандуревићева је крајем прошлог месеца сведочила у процесу против првог председника РС Радована Караџића, али хашке судије су одбациле све делове њеног писаног исказа у коме је навела какве је страхоте преживела, јер су оцениле да то "није релевантно за тачке које се налазе у оптужници".

Бањалука 05.12. 2012 | ПРЕС РС

ЕКСКЛУЗИВНО - ЗАБРАЊЕНА СВЕДОЧЕЊА СРПСКИХ ЛОГОРАША - БРАНИСЛАВ ДУКИЋ ОТКРИВА ШТА ТРИБУНАЛ НИЈЕ ХТЕО ДА ЧУЈЕ

Хашки трибунал је своју антисрпску природу на најодвратнији начин доказао крајем прошлог месеца, када је председнику Савеза логораша РС Браниславу Дукићу и бившој логорашици Радојки Пандуревић забранио да говоре о страдању и голготи кроз коју су прошли током рата у муслиманским логорима у Сарајеву.

Пресс РС ексклузивно преноси забрањену истину о страхотама за које трибунал неће да чује, да крвницима и мучитељима, које је опрао од сваке одговорности, не би угрозио ореол "светаца" додељен бесрамним пресудама Теодора Мерона и осталих хашких "кадија".

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је током тамновања био изложен мучењу нечувеном за крај 20. века. Дукић тврди да су муслимански мучитељи у Сарајеву ишли толико далеко да су у логор чак послали и робијаша да га силује!

15/11/2012 | 08:42 | Глас Српске

Годинама сам указивала на ту локацију, али нису хтјели да врше ексхумацију. Мог Слободана су одвели из куће и убили, јер су мог Слободана сви знали као угледног Сарајлију. Убили су га заједно са Станом Шеховац и инжењером Гојковићем управо на том мјесту.

Нада Самарџић, супруга сарајевског кантаутора Слободана Самарџића, чији су посмртни остаци, како се претпоставља, пронађени у уторак у масовној гробници код РТВ дома у Сарајеву, тврди да је Машовић крив за скривање гробница.

Слободан Самарџић је одведен из стана и убијен као цивил у мају 1992. године. Полиција је тада извршила увиђај и фотографисала леш, али је тијело, као и полицијски спис, мистериозно нестало.

- Надам се да ће Слободан послије 20 година бити ексхумиран из гробнице на Aлипашину пољу. Послије увиђаја намјерно је нестао и спис и документација о злочину, јер мој Слободан није био анониман. Имам фотографију са увиђаја послије убиства коју ми је дао човјек из МУП-а који га је препознао - каже Нада Самарџић.

Додаје да у УН постоји цијели низ фотографија са увиђаја послије злочина.

Агенције - 05.09.2012 15:52 Видео

САРАЈЕВО - Посмртни остаци једне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, дјевојчице Мирјане Драгичевић - која је прије 20 година прво силована, а потом убијена - сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сарајева.

Из МУП-а Републике Српске указују да, упркос доказима, ниједан ратни злочин муџахедина још није процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортују муџахедине у афро-азијске земље, иако су поједини осумњичени за злочине.

Мирјана, која је кад је убијена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била је сахрањена у оближњем Илијашу, али су на захтјев њене мајке - која је главни свједок злочина - посмртни остаци данас пребачени на Соколац.

Мајка, Рада Драгичевић, испричала је истражиоцима да су јој у кућу, у којој је живјела са мајком, тетком и двоје малољетне дјеце, тог јутра - 28. децембра 1992 - упала тројица муџахедина.

Кћерку су одмах одвојили у сусједну просторију, гдје су је брутално силовали, а потом убили хицима из ватреног оружја. Раду су тешко ранили, хицима у стомак, а њен малолетни син преживио је сакривен испод кревета.