Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Вечерње новости | Драган Вујичић | 7. фебруар 2016.

Александар Дорин о робијању у затвору у Базелу због писања о ратним догађајима у Подрињу: Месецима ислеђиван, а после притиска јавности пуштен без оптужнице. Ухапшен под окриљем ноћи, везаних руку, ногу и очију

АЛЕКСАНДАР Дорин, швајцарски публициста са српским коренима, аутор три књиге о догађањима око Сребренице 1995, који је од 16. јуна 2015. до почетка новембра држан у затвору у Базелу, најзад је у Београду!

Публициста је пуштен пошто је Тужилаштву у Базелу стигло на хиљаде писама српске дијаспоре и пошто се и Организација за заштиту људских права из ове земље, на челу са Хелгом Шоп, заинтересовала за његов случај. Највећи посао ипак је обавио адвокат Едмунд Шоненбергер, који је алармирао адвокатску јавност Европе, и адвокат Стефан Сутер, из Базела, који га и даље заступа.

Милорад Костић из Фоче 20 година настоји да кривци за убиство Срба из Црквина одговарају пред судом и суочава се са невјероватним опструкцијама - тако му је главни кантонални тужилац у Горажду Мирсад Билајац рекао да "не зна да постоји село Црквине"...

ФОЧА, 3. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Убиство 11 српских цивила из горажданског села Црквине правно и чињенично јесте јасан случај, али Tужилаштво БиХ још није подигло оптужнице против починилаца овог ратног злочина, упозорава рођак убијених Милорад Костић из Фоче.

Према свједочењима преживјелих Срба, али и муслимана, десет српских мушкараца из Црквина је у мају 1992. године, на основу наређења војног командира за то подручје Османа Субашића, одведено у полицијску станицу у Витковић, а на путу за станицу убијени су Радивоје Делић и Перо Шекарић.

Костић наводи да су преосталих осам српских цивила провели два мјесеца у полицијској станици у Витковићима, чији је командир био Осман Радмиловић, а крајем јула су, под окриљем ноћи, погубљени на непознатој локацији.

"Убијени су мој ујак Данило Делић, мајчини стричеви Новица, Јово, Нико и Радивоје Делић, наши рођаци Угљеша Жмугић и његов син Никола, Перо Шекарић, Милутин Пејовић и Љубо Матовић", наводи Костић за Срну.

Док су мушкарци били у затвору, у селу је остало пет жена и један старац, које су мјесецима даноноћно тукли и злостављали Хедин Џамбеговић, Мурат Поповић и Идриз Златић.

Иако је рат званично окончан парафирањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и још 18 припадника 4. Озренске лаке пјешадијске бригаде су ослобођени тек у априлу 1996. године

ЧЕЛИНАЦ, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Припадник 4. озренске лаке пјешадијске бригаде Раденко Божичковић изјавио је Срни да је, након што су га припадници такозване Армије БиХ заробили у Возући 10. септембра 1995. године, у Бановићима преживио голготу премлаћивања и мучења - која је трајала пуних седам мјесеци - до априла 1996. године.

Иако је рат званично окончан парафирањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и још 18 припадника 4. Озренске лаке пјешадијске бригаде су ослобођени тек у априлу 1996. године.

"Сада тај дан обиљежавамо прослављајући крсну славу - Благовијести, 7. априла", рекао је Божичковић.

Благојевић је упитао зашто Џаферовић није наредио да сви заробљени Срби буду пописани и третирани као заробљеници у складу са међународним конвенцијама

ДОБОЈ, 3. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин и начелник Центра служби безбједности Зеница Шефик Џаферовић најодговорнији су за почињене злочине над Србима из Возуће и треба да одговарају пред правосуђем, рекао је Срни некадашњи командант Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске Зоран Благојевић.

Благојевић је незадовољан радом правосудних органа у вези са почињеним злочинима над Србима у Возући и одсуством покретања кривичних процеса, упркос обимној документацији која им је у више наврата уручена.

Због злочина над Србима у Возући, једино је осуђен командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић. Њега је Хашки трибунал 15. септембра 2008. године осудио на три и по године затвора пo командној одговорности за злочине на подручју Озрена и Возуће у току 1995. године.

Вечерње новости | 15. јул 2015 |  Вид БЛАГОЈЕВИЋ

Око 500 протераних Срба из Гостовића обишло своја огњишта, уверени да нису добродошли. Од 1.100 породица вратило се само пет. Порушена им већина споменика. Нема донација

Вратили би се прогнани Срби у Гостовиће, код Завидовића, у Федерацији Бих, али за то, кажу, нема ниједног услова, јер нема донација. Оно што их највише боли јесте то што су им порушени скоро сви споменици. Па, кажу, кад им сметају мртви, како живи да се надају повратку и нормалном животу.

Око 500 протераних Срба из овог краја, који данас углавном живе у Модричи, обишли су, поводом Петровдана, своја некадашња огњишта и гробља.

Иако се егзодус Гостовићана догодио 4. децембра 1992. године, они то обележавају на дан сеоске славе, па је тада у Храму Светог Николе служена света литургија и парастос за 88 погинулих Гостовићана у протеклом отаџбинском рату.

На месним гробљима је више од 80 одсто порушених надгробних споменика, а куће су све уништене. Седам гробља Гостовићани су очистили, четири су и оградили, а до једног не могу доћи јер је још минирано.

БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ - Владо Илић, син свирепо убијеног сребреничког судије Слободана Илића, вјерује да је његовог оца убио Насер Орић онако како је описао један од "кључних људи" у Сребреници током рата Ибран Мустафић.

"Вјерујем да је то учинио онај у кога је Мустафић упро прстом. Вјерујем, јер је и обдукција обављена у Тузли потврдила оштећења лобање која нису од метка", рекао је Владо Илић.

Он је навео да породица од Петровдана 1992. године у наредне двије деценије није имала никаквих сазнања о судбини његовог оца.

"Онда су нам јавили - пронашли смо га са још осморицом мјештана Залазја на депонији код Сребренице, под џаковима смећа и земље. Обдукција је потврдила идентитет", изјавио је Владо Илић за "Вечерње новости".

Илићи су рођени Сребреничани, а из тог града изашли су међу посљедњим Србима, средином јуна 1992. године.

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - Милица Димитријевић, којој су 16. јануара 1993. године муслимани под командом Насера Орића убили два сина од четири и по и једанаест година, поручила је да је и она мајка из Сребренице и да су и Скелани, гдје су њени дјечаци убијени, Сребреница.

Она за "Вечерње новости" каже да злочин који је почињен над њеном дјецом не може да преболи, нити да опрости и тражи да јој неко одговори шта се десило у Скеланима, уколико је, према резолуцији коју припрема Велика Британија, у Сребреници био "геноцид".

"А шта је било овдје? Када су нас напали у Скеланима је било нас стотинак... Нас који смо остали у својим кућама. А од тих стотињак убијено је 69. Па шта је онда геноцид? Да ли је и ово геноцид?", пита Димитријевићева.

Она наглашава да је чула да се у резолуцији указује на потребу помирења, али наглашава да помирења може бити тек кад неко буде осуђен за њену мртву дјецу.