НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
Данас се навршавају 22 године од када је извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившој Добровољачкој улици у Сарајеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја убијена су 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.
Мјесто злочина - СРНА ФИЛМ
Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, у Сарајеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен је одлазак у Сарајево и мирна шетња улицом у којој је извршен злочин.
12/07/2013 | 15:41 | Агенције
Упозорење: Потресни снимци из судских форензичких архива.
Снимак није за млађе од 21 године и лица слабих нерава.
Страдање српског Подриња
и сребреничког краја 1992. године
Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два посљедња рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свијећа за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје, данас је обиљежена 21 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Претходно су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, чланови породица погинулих, саборци и борачка и општинска делегација положили цвијеће на Војничком гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број страдалих, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба, а велики број их је рањен.
Од 22 заробљених нико није преживио. Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих десеторо случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године на Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Братунац: Обиљежена 21 година
од српског страдања
у средњем Подрињу
Братунац - Парастосом на градском гробљу у Братунцу и полагањем вијенаца на Спомен крсту, обиљежено је страдање 3.267 српских цивила и бораца из Средњег Подриња, јавља репортер “Гласа Српске”.
Наводећи да је у средњем Подрињу и Бирчу погинуло 3.267 Срба, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић је истакао да тај податак говори о размјерама масовног муслиманског злочина почињеног на овим просторима.
Он је оцијенио да међународна јавност, Хашки трибунал и правосдни органи БиХ „упорно минимализују српске жртве, а увећавају бошњачке”.
- Чињеница да још нико није одговарао за масовне злочине почињене 1992. и почетком 1993.године над српским народом у овом крају, говори да је и даље на сцени селективна правда. Ми не негирамо да су у Сребреници почињени тешки злочини који су добили међународну квалификацију злочина геноцида на локалном нивоу, али, тражимо правду за све жртве и одговорност за све починиоце злочина - поручио је Ђокић с комеморативног скупа у Братунцу, који је данас организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
Никаква више није тајна да је Сарајево масовна српска гробница. Много је поубијаних посуто бензином и спаљено, да се не може извршити идентификација.
Сарајевски љекар Срђа Булатовић потврдио је ово Документационом центру РС за истраживање ратних злочина над Србима, а ова његова изјава у посједу је “Гласа Српске”. Др Булатовић био је специјалиста уролог у болници “Кошево”, а данас живи у иностранству.
Град надимака
У изјави је рекао да се већ у марту 1992. године у цијелом Сарајеву, а првенствено у општини Стари град, осјећала атмосфера рата који долази.
- Тада још ненаоружане групе млађих муслимана, а посебно таксисти, прате угледније Србе по граду, прате им сваки корак од ресторана у којим су се традиционално састајали, па до јавних скупова и све се нотира - испричао је др Булатовић.
БРОД - Јелица Зечевић из Сијековца, код Брода, за само један час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравојних хрватско–муслиманских јединица остала је без мужа, два дјевера и свекра.
Истог дана, 26. марта 1992. године, у Сијековцу је убијено још 16 Срба. Покољ Срба извршили су припадници регуларне војске Републике Хрватске, заједно са паравојним јединицама које су формирале СДА И ХДЗ БиХ.
Нападу на Сијековац претходила је ликвидација Андрије Мартића, његовог сина Момира и њиховог комшије Душана Дујмића, те рањавање Андријине супруге Мериме и Бранка Дујмића дан раније у Броду. Претходно је миниран кафић, чији је власник био Андрија Мартић.
Хрватски војници су из куће извели чланове породице Мартић и комшије који су се затекли у кући, наредили им да трче низ улицу, а потом на њих отворили ватру. Према прикупљеним доказима, овај злочин починили су припадници хрватских оружаних снага, у чијем саставу су били и припадници "Ханџар дивизије" из Сиска, предвођени извјесним Алијом Халибашићем и Јозом Кожулом.
Тачан број жртава вјероватно никада неће бити утврђен, али, према званичним подацима, он није мањи од 2.300, од чега је најмање 550 дјеце. Усташе су овај злочин извршиле искључиво хладним оружјем, без иједног испаљеног метка
Покољ над српским становништвом у селима око Бање Луке 1942. године представља егземплар геноцида, јер су у њему убијени сви без селекције, и иза њега стоји држава, а не појединци, истиче новинар и публициста из Бање Луке Јован Бабић.
Он је нагласио да је сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двије сатније Друге тјелесне бојне поглавника НДХ Анте Павелића, која је била његова лична гарда.
Логор "Силос" у Тарчину код Сарајева који је затворен 27. јануара 1996. године имао је све елементе концентрационог логора Аушвица, који такође данас обиљежава дан свог затварања, казала је бивши заточеник "Силоса" Радојка Пандуревић.
"У српском стратишту `Силос` била сам 1.339 дана и толико би требало бити написано књига, јер сваки дан је прича за себе. Тадашњи активни полицајци, међу којима су били Рефик Туфо и Енвер Дуповац, 28. маја 1992. године одвели су нас 17 из села Раштелица у Тарчину, гдје смо живјели, на `информативни разговор` који је трајао 1.339 дана", рекла је Пандуревићева у свједочењу за Срну.
На данашњи дан
