|
Понедељак, 02 април 2007 |
|
Биљача, доста велико подрињско, према Србији и СРЈ пригранично, углавном муслиманско село (Хрвата 1, муслимана 629, Срба 17, Југословена 7) припада општини Братунац.
У овом селу су страдали углавном младићи из Братунца који су у покушају да помогну Залазју и Сасама, суседним селима у сребреничкој општини, која су напали муслимани Сребренице, припадници Армије БиХ на Петровдан, 12. јула 1992. наишли на муслиманску заседу. И ту је остало веома мало преживелих.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 03 април 2007 |
|
Бјеловац у општини Братунац, претежно српско село на обали Дрине (Срба 238, муслимана 51). Напад великог броја муслимана припадника Армије БиХ, углавном добровољаца из околних муслиманских села братуначке и сребреничке општине, у некој врсти ланчаног похода на српска насеља која се дуж Дрине граниче са Србијом, извршен истовремено кад и напад на Сикирић, у само праскозорје 14. децембра 1992. И у овом селу регистрован је велики број жртава међу цивилним српским становништвом и њиховим браниоцима. Остали мештани заштиту потражили у Братунцу и преко Дрине у Србији. За прелаз реке једино, али и веома ризично средство, били су чамци. Српска покретна имовина у Бјеловцу, посебно стока, храна и летина опљачкана, а непокретна имовина, куће и остале зграде домаћинства, разорена и уништена. Село је наредних неколико месеци остало пусто и у поседу муслиманских оружаних снага.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Понедељак, 02 април 2007 |
|
Село Бљечева у пордињској општини Братунац је имало Срба 71, муслимана 532, југословена 4. Муслимани извршили ничим изазван напад на српски део села на Ђурђевдан 6. маја 1992. пре подне, у време када се у многим српским кућама прослављао празник.
Тај неочекиван напад, уствари наговештај прогона и истребљивања Срба из братуначког и сребреничког подриња, догодио се у време интензивних мировних преговора Срба и муслимана. Напад на српски део Бљечеве, као и напад на Гниону у сребреничкој општини, који се догодио истог дана, прекратили су све српске илузије да до оружаног сукоба ипак неће доћи. То је у исто време био доказ да оружане сукобе намећу муслимани пажљиво бирајући време и места напада. Овом приликом за почетак свог похода изабрали су два мала незаштићена српска засеока која се нису ни покушала бранити, а за време напада одредили су дан великог српског празника. То је значило да циљ нису само српска села већ и верници који припадају православној вероисповести. Та пракса се наредних година понављала и отуда и отуда данас раширено уверење да је реч не само о грађанском, већ и о верском рату, муслимани кажу џихаду, у БиХ. Имовина жртава опљачкана је и спаљена.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 03 април 2007 |
|
Бољевићи, општина Братунац, доста велико српско село у плодној долини реке Дрине (415 становника) муслиманске снаге са овог подручја, припадници Армије БиХ, напале у исто врме кад и суседне Факовиће 5. октобра 1992. Том приликом убили девет углавном старијих особа које су, излажући опасности своје животе, остале у селу да хране стоку и чувају куће и имања.
Услед сталних насртаја и повремених упада муслимана на периферне делове села, који су се обнављали од почетка њиховог терора на овом подручју, већина мештана, посебно жене и деца, благовремено избегли углавном у Братунац, али добрим делом и у Србију, у суседне прекодринске граничне општине Љубовију и Бајину Башту. Бољевићи су после овог напада дуго били напуштено, опљачкано и спаљено село. Колоне цивила муслиманских пљачкаша и паликућа, старце, жене и децу, предводили локални руководиоци Странке демократске акције.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Досије општина 
