Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Предсједник Института за истраживање злочина над Србима у 20. вијеку Миливојe Иванишевић изјавио је да се у Меморијалном центру у Поточарима налазе и гробови муслиманских војника и муџахедина.

У прилог својој тврдњи, Иванишевић је предочио списак високих војних званичника такозване Армије БиХ који су сахрањени у Поточарима, а директно су одговорни за бројне злочине и убистава Срба.

Међу именима је мајор Хајрудин Авдић одговоран за убиства 74 цивила у десет српских села на подручју Сребренице, Братунца и Власенице.

"Под нишаном на мезарју у Поточарима налази се и Ибро Туцић, командант 282. босанке лаке бригаде, који је учествовао у нападу и уништавању 17 српских села и убиству 329 подрињских Срба", навео је Иванишевић.

Д. Б. М. | 02. јул 2015.

У Базелу нестао Александар Дорин, познат по доказивању да није било геноцида у Сребреници. Познат по књизи „Сребреница - како се заиста збило”, у којој тврди да је било око 2.000 убијених војника Армије БиХ

У Базелу нестао Александар Дорин, познат по доказивању да није било геноцида у Сребреници. Познат по књизи „Сребреница - како се заиста збило”, у којој тврди да је било око 2.000 убијених војника Армије БиХ

НЕКОЛИКО дана после хапшења Насера Орића у Швајцарској, под још неразјашњеним околностима из свог стана у Базелу нестао је Александер Дорин, познат по доказивању да није било геноцида у Сребренци.

29. јун 2015.

FB STRANICA DORIN
ОТВОРЕНО ПИСМО

ПРИЈАТЕЉИ АЛЕКСАНДРА ДОРИНА
ФБ страниица: Podrska za Alexandеra Dorina /Untestûtzung fûr Alexander Dorin

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ВЛАДА СРБИЈЕ
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
СВИ МЕДИЈИ

Поштовани/а,

Већ неколико дана је прошло како сте на електронским медијима могли прочитати вест да је ухапшен господин Alexander Dorin (Борис Крљић), аутор књиге „Сребреница како се заиста збило“. У италијанској и немачкој штампи ова својеврсна књига/документ представљена је као – књига која је срушила лаж.

Да Вас подсетимо, Александар Дорин је Швајцарац српског порекла, родитељи му потичу из Републике Српске. Одрасли су по сиротиштима, јер им је за време Другог светског рата побијена сва ближа и даља родбина. Живели су у Швајцарској и нажалост су обоје преминули. Од деце су имали само Александра. Александар је 16 година истраживао “Сребреницу” и на основу тог истраживања је написао књигу која је срушила званичну верзију приче коју пропагирају западне земље и муслимани о Сребреници. За све што је писао имао је необориве доказе. У последње време добијао је учестале претње смрћу од стране муслиманских екстремиста, али није одустајао.

Из медија и са друштвених мрежа сазнали смо да му је дана 17. 06. 2015. године швајцарска полиција упала наоружана у кућу, све су ломили и кршили тражећи нешто?! Одведен је на непознату локацију и ту су га задржали. Ово је сазнање од људи који су видели то хапшење, а на инсистирање многих заинтересованих поштоваоца рада Александра Дорина, медијских редакција, као и слободних домаћих и страних новинара коначно је тек руска редакција добила обавештење да се заиста налази у притвору.

25.06.2015. | 13:04h | Срна | PressRS

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упутио је "Молбу за опроштај" српским жртвама у Сребреници зато што ће предсједник Владе Србије, "можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама".

Иванишевић у саопштењу наводи да је тешку обавезу да затражи опроштај од српских жртава добио од "чланова Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србије и Републике Српске, те више београдских породица".

"Ово је највише што ми који тражимо опроштај сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спријечити", истиче Иванишевић, уз напомену да је обавезу да упути молбу за опроштај добио и од многобројних колега и пријатеља.

Такође, наводи се у саопштењу, то траже и протјерани Срба из БиХ, са Космета и Хрватске, настањени у Београду и Новом Саду, српски ратници против Нато агресије, професори виших школа и факултета, пензионери, студенти, ученици и људи са којима Иванишевић скоро свакодневно сарађује.

Иванишевић наводи да од Александра Димитријевића, који је у вријеме кад су га убили имао једва шест година, и његовог три године старијег брата Радисава, убијених 16. јануара 1993. године у Скеланима, тражи опроштај "што ће председник Владе Републике Србије бити принуђен да, не дај Боже, дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама".

БЕОГРАД, 16. ЈУНА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић је оцијенио за Срну да премијер Србије Александар Вучић не треба да дође у Сребреницу јер то није у српском интересу, нити да насједа на провокације.

Иванишевић је навео да је и саопштење начелника општине Сребренице Ћамила Дураковића, у којем упозорава Вучића да не долази у Сребреницу, вјероватно направљено са неким у договору, како би искушавали храброст српског премијера.

"Вучић је храбрији од свих њих заједно, али не треба да наседне на ту провокацију. Кад су рекли да не долази, били су сигурни да ће он доћи. А што би ишао, када то није српски интерес?", запитао је Иванишевић.

Иванишевић, који се бави сребреничким случајем, рекао је да у Сребреници нема ни десет одсто цивилних жртава, које су покопане у Поточарима, те указао да је ријеч о војницима иако неки, укључујући и Хашки трибунал, говоре о хиљадама сребреничких цивила и перфидно војнике 28. дивизије такозване Армије БиХ називају "малољетним мушкарцима, дјечацима".

Вечерње новости | 16. јун 2015. 13:13

Аустријанац Волфанг Петрич, а потом Британац Педи Ешдаун, у интересу стварања доказа о наводном геноциду у Сребреници, дају иницијативу за подизање Меморијалног комплекса жртвама Сребренице

АУСТРИЈАНАЦ Волфанг Петрич, а потом Британац Педи Ешдаун, у интересу стварања што убедљивијих доказа о наводном геноциду у Сребреници, а то им је био главни посао, дају иницијативу за подизање Меморијалног комплекса муслиманским цивилним жртвама Сребренице, страдалим јула 1995. године.

Судска документа у Хагу нису била довољно убедљива да се докаже геноцид. У њима се скоро и не помињу цивилне жртве, а без њих нема геноцида. Тако је након пет година узалудног трагања за доказима о геноциду рођена идеја за подизање Меморијалног центра, грандиозног и монументалног објекта који треба да импресионира посетиоце. Логиком - што већи Меморијал, тим већи и српски злочин. Или, комплекс Меморијалног центра је сам по себи довољан доказ, остали докази о геноциду постају сувишни.

Прес | Београд 17. 05. 2015.

ДОКАЗАНО Аутор књиге "Поља несреће" о губицима у посљедњем рату у Босни и Херцеговини

Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да се однос српског народа према својим жртвама у последњем грађанском рату ни најмање није променио набоље у односу на срамно заборављање и заташкавање стравичних злочина над Србима у Другом светском рату!

Иванишевић, који је недавно објавио књигу под насловом "Поља несреће ", у којој је на систематичан начин обрадио и прикупио податке о страдању Срба у 67 општина бивше СР БиХ, у интервјуу за Пресс, између осталог, истиче да је у овом капиталном делу на убедљив и свеобухватан начин евидентирано и исказано много тога што су Срби претрпели за време грађанског рата у БиХ.

- Књига је припремана 18 година и заснива се на 114 доказа који су наведени у прилогу. Нажалост, за претходне ратове такво нешто нисмо имали. Од доказа на прво место стављам кривичне пријаве надлежних органа Републике Српске и противтужбу СР Југославије против БиХ - каже Иванишевић.