Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ - Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске, предсједништву Борачке организације Зворник и Скупштини града, у којем тражи да се у том граду подигне споменик дјечаку Слободану Стојановићу кога су мучки убили муслимани у љето 1992. године.

Директор Института Миливоје Иванишевић рекао је Срни да иницијатива да се убијеном српском дјечаку подигне споменик датира из 2008. године и да је идејно рјешење споменика израдио један од најугледнијих живих српских вајара Миодраг Живковић.

"Живковић, који је аутор споменика Светом Сави у Милешеви, краљу Николи у Подгорици, Вуку Караџићу у Лозници, стрељаним ђацима 1941. године у Крагујевцу, Спомен-комплекса `Сутјеска` и многих других прихватио је да бесплатно обави све послове, од израде идејног решења до коначне реализације и постављања", појаснио је Иванишевић.

Д. ВУЈИЧИЋ | 2. октобар 2016 | Вечерње новости

Тешко повређеног муслиманског дечака наши војници пребацили на ВМА и донирали му кожу

ПОСТОЈЕ две приче из прошлог рата о страдању дечака у средњем Подрињу које говоре ко је на овом подручју покренуо спиралу мржње, насиља и најтежих злочина. Хапшење Елфете Весели у Швајцарској, која је зверски убила Слободана Стојановића у јулу 1992, сведочи о ратним циљевима и намерама према српском народу фанатизованих муслиманских бораца. Друга прича, о судбини повређеног Мехмедалије (Сафета) Ахмића, дечака истог годишта из Сребренице, која се догађала само десет месеци касније, говори да ти Срби, који су тог пролећа сахранили Слободана Стојановића, нису размишљали о освети. Напротив, повређеног дванаестодишњака пребацили су хеликоптером на ВМА где је оперисан 11 пута, а двадесетак грађана Србије понудило је да донира кожу.

Овако прича Миливоје Иванишевић који је ратних година у Подрињу прикупљао податке о злочинима над Србима и узимао изјаве муслиманских заробљеника о убиству српског дечака.

10.09.2016 | Д. Декић - Вести
Посета директора центра "Симон Визентал" Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за "Вести" председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем

Без Зурофа који долази захваљујући владики пакрачко-славонском Јовану, како истиче Иванишевић, тешко да би држава Србија и поред напора могла много да уради на откривању истине о тим злочинима.

Претварање Старог сајмишта, где је био нацистички логор, у Меморијални центар Холокауста и рад мешовите православно-католичке комисије за утврђивање истине о улози Алојзија Степинца у Другом светском рату, биле су главне теме председника Србије Томислава Николића и Зурофа.

01/09/2016 |  СРНА | РТРС
Српско удружење "Ћирилица" организовало је вечерас у Београду изложбу слика и вече под називом "Српско Сарајево-голгота и васкрс" са циљем да се јавност боље упозна о страдању Срба у Сарајеву током протеклог рата и подсјети на страдале.

Предсједник Института за проучавање српских жртава у 20. веку Миливоје Иванишевић је прије приказивања филма "Први напад на Илиџу", рекао да ће током септембра бити још прилике да се у Београду подсјети на страдање Срба у Сарајеву током деведесетих година 20. вијека.

Он је навео да је у жељи да се одужи страдалим Србима у Сарајеву припремио студију о Сарајеву и да је за ту књигу предговор написала академик Смиља Аврамов.

Иванишевић је додао да књига садржи разне документе тадашњих српских власти, резолуције Савјета безбједности које се односе на Сарајево, апеле за спас Срба из муслиманског дијела Сарајева.

Н. Ш. Р. | 29. август 2016 | Вечерње новости
Републички институт за истраживање српских страдања у двадесетом веку припрема нове доказе

БАЊАЛУКА - Директор Института за истраживања српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић најавио је да ће ускоро пред јавност изаћи са документима који доказују да је бошњачка истина о Сребреници велика обмана, фарса и фалсификат, а да су прави страдалници на том подручју подрињски Срби.

Он је изјавио Срни да су сви покушаји српске стране да Савету безбедности УН предочи српска страдања у средњем Подрињу завршили неуспехом, јер су тамо у јулу 1993. године седели Медлин Олбрајт и Кофи Анан.

БЕОГРАД, 27. АВГУСТА /СРНА/ - Директор Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић  најавио је да ће ускоро пред јавност изађи са документима који доказују и потврђују да је бошњачка истина о Сребреници велика обмана, фарса и фалсификат, а да су прави страдалници на том подручју подрињски Срби.

Он је изјавио Срни да су сви покушаји српске стране да Савјету безбједности УН предочи српска страдања у средњем Подрињу завршили неуспјехом, јер су тамо у јулу 1993. године сједили Медлин Олбрајт и Кофи Анан.

"Од нашег професора Николе Моравчевића сазнао сам да је, све што је стизало у УН о страдању Срба, њиховим утицајем уклањано и никада ниједан документ није дошао на дневни ред сједнице Савјета безбједности", рекао је Иванишевић.

Он је истакао да је ад акта тако стављен званични документ Владе Југославије који је потписао Добрица Ћосић, тада председник Југославије, а који је садржао комплетан списак Срба страдалих у Подрињу 1992. и 1993. године, дакле много прије страдања Бошњака у том крају.

18.08.2016 | СРНА |  Вести

"Срби Сребренице су, после свега што су преживели у 20. веку, сведени на националну мањину или етничку групу коју изгледа хоће да дотуку демократским методом на референдуму о Сребреници", оценио је председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

- Главни посао с ножем успешно су обавиле претходне генерације градоначелника Сребренице и његове братије - закључио је Иванишевић у писаној изјави достављеној Срни поводом најаве градоначелника Сребренице Ћамила Дураковића да ће расписати референдуму за издвајање Сребренице из састава Републике Српске.

Све почело 1914.

Историчар Иванишевић подсећа да претензије муслимана на Сребреницу потичу од памтивека, а препреку је представљало српско становништво над којим су у 20. веку у три наврата извршени стравични злочини.