НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
Б. СУБАШИЋ | 01. март 2017. 19:33 | Вечерње новости Зборник исказа жртава из логора за Србе од 1992. д0 1995. У концлогорима убијено више од 7.000 заточеника
ЛОГОРИ за Србе у Сарајеву од 1992. до 1995. однели су 7.019 идентификованих жртава. Ни због злочина над њима, ни због још око 400 који се и данас воде као нестали нико од муслиманских ратних лидера није одговарао. Нико није сносио одговорност ни за српске жртве из још 400 логора широм БиХ, о којима чак ни подаци још нису сређени. Зато је објављивање потресних исказа преживелих логораша оставштина за будућност, речено је данас на промоцији књиге "Геноцид над Србима: Сарајево 1992-1995."
- Српске жртве из сарајевских концлогора трпеле су незамисливу тортуру, можда систематичнију и од оне у логорима НДХ. Од око 40.000 Срба који су остали блокирани у Сарајеву скоро сваки је привођен макар и на кратко пребијање, а за то време му је пљачкан стан или су у њега усељаване муслиманске породице.
У Београду је промовисана књига "Геноцид над Србима од 1992-1995. године", у којој је обједињено преко 70 свједочења сарајевских Срба који су преживјели тортуру у приватним затворима и логорима широм овог града.
Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, који је приредио ово издање, изабрао је упрво 1. март за датум промоције, како би било јасније шта се на тај дан слави у Федерацији БиХ.
Податак о 7.019 Срба побијених на кућном прагу или у 123 логора, и то само у Сарајеву, остао је небитан за западне новинаре и политичаре који су боравили у овом граду за вријеме рата. Акценат њихових извјештаја био је на опсади Сарајева, а радило се о организованој одбрани чак 105 етнички чистих српских села на ободима града.
01. 03. 2017. Press centar UNS-а, 1. март у 11 сати, Кнез Михаилова 6/III
Институт за истраживање српских страдања у XX веку Вас позива на промоцију књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Press centar UNS-а/ СРЕДА, 1. март 2017. године у 11 сати
Поводом годишњице геноцида над Србима у Сарајеву 1992-1995 године, у среду 1. марта у 11 сати у Press centru УНС-а биће одржана промоција књиге Миливоја Иванишевића „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Док су бошњачке невладине организације стале иза Изетбеговићеве ревизије тужбе против Србије, наши „борци за права“ махом имају задатак да окривљују и „просвећују“ наш народ.
„Представници невладиних организација отпутовали су у Хаг, где би, према најавама бошњачких политичара из Сарајева, требало да буде предат захтев за ревизију тужбе БиХ против Србије“.
Цитирана вест односи се на невладине организације из Босне и Херцеговине, да не буде забуне, пошто се исто могло очекивати и од већине НВО боркиња и бораца из Србије. Барем оних боркиња и бораца из Београда којих су пуни медији и који у тим медијима намећу „трендове“, гасе „пожаре“, „мире“ регион, криве Србе и, све у свему, осветљују и просвећују непросвећени, а већински део нашег народа.
С друге стране, оне невладине организације попут „Веритаса“ Штрпца или Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоја Иванишевића као да су у медијском мраку и финансијском буџаку. Зашто? Нису довољно способни, или је у питању нешто сасвим друго?
АТВ | 13. 01. 2017 - 14:51h
Република Српска је прије неколико дана добила нови сазив Сената. На предлог Председника Републике у мандат од седам година закорачило је 40 сенатора који су положили заклетву и 8. јануара одржали конститутивну седницу.
Многи су у Сенату обновили мандат, али има и нових имена. Међу њима посебно се издвајају владика Григорије, прослављени српски режисер Емир Кустурица, Слободан Павловић, власник “Павловић банке”, као и технички директор “Беме” Маринко Умићевић, преноси АТВ.
Најмлађи сенатор је Филип Савић, најбољи студент ЕТФ БЛ у историји, али и бивши председник Владе РС Александар Џомбић. Списак свих сенатора објављен је у Службеном гласнику РС, а његови чланови су:
Предсједник Института за истраживање ратних злочина Миливоје Иванишевић оцијенио је да је свједочење лидера СББ-а Фахрудина Радончића да је СДА наручио убиство српског свата Николе Гардовића драгоцјена потврда оног што су Срби одувијек знали - да су муслимани по сваку цијену хтјели истјерати Србе из Сарајева, у чему су и успјели.
Иванишевић је рекао да његова посљедња књига "Геноцид над Србима - Сарајево, 1991, 1992, 1995. година - изјава преживјелих логораша" почиње управо са случајем Гардовић, јер је за Србе у БиХ рат почео управо тог 1. марта када је он кукавички убијен.
"За Србе је рат почео када је убијен Никола Гардовић, а за њих 6. априла или када већ, у јуну. Тада су почели злочини над Србима. Сада смо добили потврду онога што смо знали или слутили, ко је уистину стајао иза оног ко је повукао обарач", нагласио је Иванишевић.
Д. Г. | 19. октобар 2016. 06:18 Иницијатива достављена Борачким организацијама Републике Српске и града Зворника
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске и председништву Борачке организације Зворник и Скупштини града да се подигне споменик дечаку Слободану Стојановићу из Каменице код Зворника, који је мучки убијен у лето 1992. године.
- Иницијатива да се малом Слободану подигне споменик у Зворнику датира од 2008. године, а идејно решење је урадио вајар Миодраг Живковић. Сада када је његов убица Ељфета Весели ухапшена требало би заокружити ову племениту мисију и малом Слободану подићи споменик и његову жртву отети од заборава - рекао је Миливоје Иванишевић директор Института.
У медијима
