НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
19. марта 2017 | Недељник Афера | Срећко Миловановић
Оно што су проживљавали Јевреји у варшавском гету током Другог светског рата, проживљавали су Срби у Сарајеву од 1992. до 1995.
Двадесет и две године након Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, духови на овом делу Балкана се не смирују. Ратне варнице из бошњачког дела Председништва БиХ већ недељама уносе немир међу грађане Босне, али и читавог региона и нова со се сипа на рану која још није зацелила од ратних сукоба пре две деценије. Оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић, који је недавно објавио књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995: Сведочења преживелих логораша“ у интервјуу за „Аферу“ говори о потресним сведочанствима Срба који су преживели трогодишњу голготу у Сарајеву и анализира ситуацију у Босни данас.
-Ова књига је настајала претходних година из жеље и намере да се страдања и патње Срба у Сарајеву од 1992. до 1995. не забораве и остану незабележена за будуће генерације. Књигу је требало пре три године да објави „Службени гласник“, али се то стално одлагало под образложењем да се нема средстава и на крају је овај зборник изашао захваљујући једној приватној издавачкој кући која је показала спремности и воље да овакво штиво угледа светлост дана и хвала им на томе – каже на почетку разговора Миливоје Иванишевић.
У емисији „Истина о“ телевизије КЦН (Коперникус) 10. марта говорили су аутор књиге „Геноцид над Србима Сарајево 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоје Иванишевић и Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра "Веритас".
Миливоје Иванишевић, директор и оснивач Института за истраживање српских страдања у 20. веку гостовао је у емисији БН телевизије „Уз јутарњу кафу“, уредника и водитеља Ненада Павловића.
Бошњаци су прошле недеље, 1. марта, славили "Дан независности", а босански Срби га се сећају као једног од најгорих дана у својој новијој историји. У српском делу Сарајева није било логора, нити муслиманских жртава, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница.
Институт за истраживање српских страдања у XX веку представио је књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић Гавриловић у Прес центру Удружења новинара Србије 1. марта 2017. године, поводом годишњице почетка геноцида на Србима у Сарајеву.
Поводом годишњице геноцида над Србима у Сарајеву 1992-1995 године, у среду 1. марта у 11 сати у Press centru УНС-а биће одржана промоција књиге Миливоја Иванишевића „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини почео је 1. марта 1992. када су у недељу у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове.
07:05 | 02.03.2017 | Владимир Судар Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха.
Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом.
БЕОГРАД, 1. МАРТА /СРНА/ - Књига "Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995", представљена је данас у Београду, према ријечима аутора Миливоја Иванишевића, на дан када је прије 25 година почео грађански рат у БиХ и геноцид над Србима у Сарајеву.
Иванишевић је рекао да у српском дијелу Сарајева није било ниједног логора за муслимане, нема ниједног убијеног муслимана нити масовне гробнице, а да је у муслиманском Сарајеву постојало 120 логора за Србе и пронађено више десетина масовних гробница.
"Књига представља свједочења људи који су преживјели најтежу могућу тортуру. Она се ни по чему није разликовала, можда је понекада била систематичнија од оне коју су током Другог свјетског рата преживјели Срби у логорима тадашње НДХ", рекао је Иванишевић.
У медијима
