Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Политика
Понедељак, 8. мај 2006.


Ратни злочини у Сарајеву
Споран број убијених Срба

Сарајевске власти и Хашки трибунал тврде да је страдало 836 Срба, док Центар за
истраживање злочина има списак са именима 5.540 Срба

У Београду је са одобравањем дочекана вест да је сарајевски недељник „Слободна
Босна” у последњем броју писао о страдању Срба у Сарајеву. Нарочито се цени
чињеница да је на насловној страни објављена фотографија на којој су приказани
убијени сарајевски Срби, са главним насловом „Језива судбина Срба у Сарајеву”.
Међутим, то што је лист навео да је у Сарајеву током рата ван ратних дејстава
убијено око 850 Срба, и поред задовољства што се проговорило о табу-теми
сарајевских власти, изазвало је бурне реакције у српској јавности.

Глас Српске
7. мај 2006.


Правда, а не биланс злочина
Поново о страдању Срба у Сарајеву

Центар за истраживање злочина над српским народом изнио податак о 5.515 убијених Срба у Сарајеву током посљедњег рата... Бошњачки је интерес да се формира права комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву, а не ова, коју је формирао Савјет министара БиХ, тврди Славко Јовичић

СТРAДAЊЕ Срба у Сарајеву током минулог рата тема је која, очигледно, неће бити ускоро исцрпљена.

Овог пута, на податак о 5.515 убијених Срба - који је изнио директор београдског Центра за истраживање злочина над српским народом Миливоје Иванишевић - жучно је реаговао предсједник федералне Комисије за нестале особе Aмор Машовић.

Православље, Рубрика Поводи
Број 920, 15. 07. 2005.


Човек све издржи и живи назор

Аутор: Лидија Глишић,

Ове речи изрекла је Нада Рачић из села Мало Блашко (Лакташи), мајка која је у истом дану 21. септембра 1991. године, изгубила оба сина, Мирослава (21) и Драгана (22), који је погинуо спасавајући брата. Након само шест дана од облачења униформе, у време првог званично проглашеног примирја које никада није поштовано, покосили су их снајперски хици.

 

Тешко је о размерама трагедије говорити сабирајући жртве, а још теже говорити речима најближих који су их неповратно изгубили. Нажалост, остале су само њихове приче које као сведочанства полако бледе у новинским чланцима и на страницама ретких књига. Државне институције, пословично незаинтересоване за ову тематику, не предузимају ништа по питању озбиљног и систематичног утврђивања броја страдалих Срба у последњем рату.

 

 

Број 177, 11. 07. 2005.



Интервју: Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима

Сребреница је пример медијске подвале

Главни документ који је муслиманској страни послужио као основа за причу јесте списак несталих са подручја Сребренице који је сачинио Међународни комитет Црвеног крста. Он је објављен први пут у августу 1995. а потом је коригован неколико пута. Из тог списка је, међутим, откривено 3.016 особа које су се појавиле на изборима 1996.

разговарао: Ненад М. Стевановић

Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над српским народом, ових дана поново изазива бес али и нелагоду међу онима у Србији који се здушно залажу за "денацификацију српског народа", "суочење са злочинима", "катарзу", "истину, одговорност, помирење" и слично. Он је, наиме, најгласнији у захтевима да се борцима Војске Републике Српске али и српском народу уопште скине етикета "геноцидни" добијена као резултат кампање поводом злочина у Сребреници. Иванишевић доводи у сумњу званичне резултате бошњачких стручњака о броју погинулих у Сребреници, истовремено подсећајући на злочине Орићевих војника у српским селима у подручју Сребренице.

ИСТИНА, број 20;
Беч, 10. јул 2005.





ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ Миливоја Иванишевића

"ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1992 - 1995."
ОТКРИВАЊЕ СКРИВЕНИХ ЗЛОЧИНА

Пише: ВИДАК СТОЈОВИЋ

У Београду је на Ивањдан, 7. јула 2005. године, промовисана књига Миливоја Иванишевића "ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1992- 1995." која је објављена у издању "Чигоја штампе" и Удружења Срба из БиХ у Србији.

У овој, изузетно вредној документарној књизи, на преко 300 страна, обрађено је преко 330 масовних злочина над Србима у Сарајеву и местима око Сребренице, а сам аутор, како је нагласио на промовији, масовним злочинима сматра само оне у којима је било преко три жртве, тако да се аутор није бавио појединачним трагичним случајевима на једном месту, већ само масовним погромима Срба.

Вечерње новости
08. јул 2005.



Два аршина и за жртве

"ХАШКО тужилаштво увек је било веома пажљиво у коришћењу термина жртве. Војници и полицајци који су страдали у оружаним сукобима не могу се поистоветити са жртвама ратних злочина као што су масовне егзекуције".

Тако је Флоренс Артман, портпарол тужилаштва Хашког трибунала реаговала на списак више од 3.500 српских жртава у Сребреници током рата у БиХ, који су објавиле "Новости" прошле недеље.

Екипа Новости, 07.07.2005 18:57:18

СТРАШНО је кад плачу деца. А још је страшније кад плачу старци, који су од детињства заборавили слани укус суза.

- Проклет да сам, опет саме крећу... А, зарекао сам се да више нећу за децом да заплачем - каже старина Драго Миладиновић. - И онда, кад сам их овим својим рукама у комадима купио, ево, овде на кућном прагу, нисам плакао. Само сам једном јаукнуо. Видим, не могу тела да им саставим. Одсечена глава тамо, ребра овамо. Руке, ноге...

Драги Миладиновићу на Божић 1993. године у нападу муслиманских војника, под командом Насера Орића, побијени синови. И измасакрирани.

- Таман се печеница охладила, жена припрема чесницу, кад су одозго ударили - сећа се Драго. - Деца покушавају да одбране село, вичу нама: "Склањајте се". Кад смо се вратили, имали смо шта и да затекнемо.
Деда Драго сведочио у Хагу.

- Све сам испричао. А правде нема. Још је нема.