Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Вечерње новости  | В. МИЈАТОВИЋ | 25. март 2008.

Трагична судбина малог Слободана Стојановића, убијеног 1992. у Доњој Каменици биће овековечена спомен-обележјем. Иницијатива је потекла од "Центра за истраживање злочина над српским народом"

ТРАГИЧНА судбина малог Слободана Стојановића, убијеног 1992. у Доњој Каменици биће овековечена спомен-обележјем. Иницијатива је потекла од "Центра за истраживање злочина над српским народом". "Вечерње новости" медијски су покровитељ споменика који ће остати као опомена и подсећање на све невине дечје животе изгубљене у ратовима.

Породица Стојановић напустила је јуна 1992. године свој дом у Доњој Каменици бежећи пред ужасима рата. Скривали су се од трагедије коју су предосећали. Спаковали су најнужније и пред зору пробудили сина, једанаестогодишњег Слободана.

Када су стигли на сигурно, дечак је завапио: "Тата, остаде нам Леси на ланцу." Узалуд су га родитељи одвраћали од идеје да се врати по пса. Једног јутра, Слободан се искрао и кренуо по свог пријатеља. Више га никада нису видели...

Вечерње новости | В. МИТРИЋ | 09. март 2008.

Статуа дечаку из Доње Каменице, код Зворника, свирепо убијеном 1992. године. Слободан Стојановић (11) из села је побегао од ратног лудила, али се вратио по пса љубимца. Искасапљен је на кућном прагу

ЗВОРНИК - Најкасније до јуна, крај раскрснице која од села Дрињача води ка Зворнику, Милићима и Братунцу, биће постављена статуа једанаестогодишењег дечака Слободана Стојановића, из села Доње Каменице, код Зворника, који је масакриран у јуну 1992. године на кућном прагу, пошто се вратио да спасе од ратног хаоса пса љубимца.

Ово је за "Новости" изјавио Миле Вукадиновић, председник Борачке организације у Зворнику, после састанка са Зораном Стевановићем, начелником општине Зворник, и Миливојем Иванишевићем и Љубишом Ристићем из београдског Центра за истраживања злочина над српским народом. Коначно је, како каже, решено питање локације овог спомен-обележја - статуе дечака, у бронзи, крај које ће бити и пас чије је избављење Слободана коштало живота.

среда 9. јануар 2008 | Глас јавности

Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над српским народом

У многим масовним гробницама нађена су тела Срба. Машовић је један доказани преварант, који се заједно са својим сарадницима бави манипулацијама и прикривањима српских жртава у рату у БиХ

Снимак који је објавио ваш лист је још један доказ манипулација од стране муслиманског народа не би ли се Србима ставио на терет геноцид који није ни почињен, поручује за Глас Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над српским народом.

На овај начин наш саговорник, који важи за једног од најупућенијих о дешавањима на подручју Сребренице током ратних сукоба у БиХ, је реаговао на видео-снимак од 10. јула 2005. године до којег је ексклузивно дошла наша редакција, а којим се потврђују нове манипулације Бошњака у БиХ, који упорно желе да шире лажне податке о дешавањима на територији Сребренице за време ратних сукоба 1992-1995. године.

Савез логораша РС наводи пример Мунире Субашић која је пријавила нестанак сина, а касније је откривено да он под другим именом живи у САД

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 12. октобра – Вест да је Борачка организација Републике Српске, како је у среду објавила "Политика", дошла до списка 954 војника бошњачке Армије БиХ који су – иако су погинули у борбеним дејствима до краја 1994. године – стављени на списак сребреничких жртава, изазвала је жестоке реакције у овдашњој јавности.

С једне стране, ова вест је изазвала подозрење према извештају Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године, коју је, на основу налога бившег високог представника Педија Ешдауна, формирала Влада Републике Српске. С друге стране, податак републичке Борачке организације поново је отворио питање преувеличавања броја Бошњака страдалих у сребреничкој општини, како од стране бошњачких званичника и невладиних организација, тако и од Хашког трибунала.

"Не могу да кажем од кога смо и како добили списак са 954 имена. Могу једино рећи да је реч о извештајима које је до краја 1994. године Команди Другог корпуса Армије БиХ слао командант 28. дивизије, стациониране у Сребреници, бригадир Насер Орић. Дозвољавам могућност да на овом списку има и грешака, јер у ратним околностима није се једном десило да се неко нађе на листи несталих или погинулих, а да се касније испостави да је жив. Ми не негирамо одговорност за оно што се десило у Сребреници, само не желимо да Република Српска носи већи терет од оног који јој, објективно, припада", рекао је за наш лист председник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз.

10. 10. 2007 | Глас јавности

После завршетка рата на овим просторима умањује се број српских жртава, чиме се добија утисак да су углавном страдали Срби у РС, али не и у ФБиХ

МРКОЊИЋ ГРАД - У Мркоњић Граду јуче је, у организацији Одбора Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова, приказан аутентични документарни филм о страдању Срба на подручју ове општине за које су одговорне јединице хрватске војске 1995. године. Филм који је урађен у продукцији Савеза логораша РС и општине Мркоњић Град приказује страдање Срба, разарање, пљачку и уништавање приватне и друштвене имовине у току 117 дана окупације хрватске војске и јединица ХВО-а од 10. октобра 1995. до 4. фебруара 1996. године.

Након освајања Мркоњић Града, на филму се види како старешине Четврте гардијске бригаде из Сплита и Прве гардијске бригаде ХВО-а из Мостара подносе рапорт надлежној команди у Загребу о окупацији Мркоњић Града и његових добара.

Радио телевизија Републике Српске
Вијест
РС и БиХ [12:15 07-ЈУН-07]

Предочена документација о страдањима Срба у јуну 1992. и 1993. године

БЕОГРАД, 7. ЈУНА (СРНА) - Центар за истраживање злочина над српским народом из Београда предочио је документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима 7. јуна 1992. и 1993. године године на подручју Чапљине и Сокоца у БиХ.

Директор овог центра Миливоје Иванишевић у ауторском тексту у "Гласу јавности" наводи да је на данашњи дан 1992. године у акцији хрватских војних снага, под називом "Чегељ", на суров начин страдало осам Срба у селу Клепци, четири у селу Пребиловци и седморо у селу Опличићи, општина Чапљина.

Курир
Вести, 4. јун 2007.



ГОДИШЊИЦА МАСАКРА КОД ТРНОВА
Пре 15 година муслимански војници зверски побили све Србе у селу Ледићи

БЕОГРАД - Навршило се 15 година од масакра који су војници Армије Босне и Херцеговине починили у српском селу Ледићи код Трнова, где су убили већину цивилног становништва. Лист Глас јавности јуче је објавио имена 24 убијена српска цивила, међу којим је најстарија жртва имала 92 године, а најмлађа непуних годину дана.

Директор београдског Центра за истраживање злочина над српским народом Миливоје Иванишевић изјавио је да је село Ледићи у овом нападу опљачкано, попаљено и разорено до те мере да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.