Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

КАКО СУ (ЗЛО)УПОТРЕБЉИВАНИ ЦИВИЛНИ ОБЈЕКТИ И СНАЈПЕРИ

               
Приредио: Ненад ТАДИЋ
   
    БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Муслимански снајперисти су подједнако немилосрдно гађали, убијали и сакатили дјецу, жене, старије особе или војнике - мете су налазили на улицама, балконима, у баштама, двориштима, возилима...

    Жртве су били и двоје младих, момак и његова девојка, који су изрешетани снајперским хицима на мосту приликом покушаја да напусте Сарајево. Овај злочин је током рата и у медијима стално приписиван Србима, али није помињано да је убијени младић био Србин, а убијена дјевојка муслиманка и да су страдали при покушају да пребјегну у српски дио града - наводи Иванишевић у књизи "Српска стратишта Сарајева".

   

СНАЈПЕРСКУ ВАТРУ НАРЕЂИВАО И САМ ИЗЕТБЕГОВИЋ

Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 24. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У времену од 1992. до 1995. године јединице, команде и стручне службе Војске Републике Српске откриле су и регистровале више од пет хиљада локација у муслиманском дијелу Сарајева које су, повремено или трајно, коришћене за разне потребе Армије БиХ, а нису се налазиле у комплексу војних и полицијских објеката који су прије рата коришћени за потребе ЈНА и Министарства унутрашњих послова БиХ - наводи Миливоје Иванишевић у књизи "Српска стратишта Сарајева".

    Значи, ријеч је о цивилним здањима, у највећем броју случајева о стамбеним зградама, школама, обдаништима, пословним просторијама цивилних установа и предузећа. Све је то у мањој или већој мјери заузето и коришћено за смјештај више стотина разних команди и штабова, од заповједништва појединих чета, батаљона и бригада до команде Првог корпуса и Штаба Врховне команде Армије БиХ.

 

 

ЛОКАЦИЈЕ НА КОЈИМА СУ БИЛИ ЗАТВОРИ ЗА СРБЕ

 
Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 23. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У књизи "Српска стратишта Сарајева" Миливоје Иванишевић наводи списак логора за Србе у муслиманском дијелу ратног Сарајева, који су оријентационо груписани према локалитетима на којима су евидентирани.

    Можда неки називи објеката и мјеста на којима су се налазили нису довољно прецизно наведени али, ако се за то укаже потреба, не би требало да буде тешко утврдити пуну адресу.

    Алипашино Поље, насеље бр. 2, у подруму кафића "Борсалино", Трг ЗАВНОБиХ-а бр. 23; Алипашино Поље, у подруму зграде на Тргу ЗАВНОБиХ-а 27, затвор Јуке Празине; Алипашино Поље, у подруму зграде на Тргу ЗАВНОБиХ-а 21 (испод продавнице "Мали конзум") затвор Јуке Празине;

 

 

 

СТОТИНЕ ЛОГОРА - ОД ПОСЕБНИХ ПРОСТОРА ДО СТАНОВА

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У трагичној судбини Срба у муслиманском дијелу Сарајева током рата посебно нечовјечну и веома сурову улогу имали су затвори и логори којих је, према обнарадованим подацима и приложеном адресару Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечености и међународног права, било 523.    
    Те логоре за Србе оснивале су муслиманске и хрватске војне или цивилне власти. Овим подацима се данас служи и Удружење логораша Републике Српске. Истина, не ријетко, подједнако трагична страдања доживљавали су и трепјели Срби, становници муслиманског дијела Сарајева, и у својим кућама, становима и радним мјестима.

МАСАКР НА ИГМАНУ

Приредио: Ненад ТАДИЋ

    БИЈЕЉИНА, 21. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Село Прачу у сарајевској општини Пале, у граничном подручју према Горажду, напале су и освојиле муслиманске оружане формације, припадници Армије БиХ, 9. октобра 1992. године у јутарњим часовима - убијено је више мјештана и избјеглица српске националности, а још више их је рањено и протјерано - наводи у књизи "Српска стратишта Сарајева" Миливоје Иванишевић....

    Лична имовина лица српске националности опљачкана је, а куће попаљене.

 

Жртве: 1) Мирко (Милан) Тодоровић, 1959; 2) Миломир (Рајко) Гутаљ, 1956; 3) Ранко (Жарко) Тодоровић, 1967; 4) Јован (Миладин) Станишић, 1967; 5) Петар (Раде) Новаковић, 1959; 6) Душан (Спасоје) Пелемиш, 1926; 7) Милија (Михајло) Лучић, 1925; 8) Миломир (Раде) Лучић, 1959; 9) Момчило (Симо) Дрвенџија, 1947; 10) Миладин (Урош) Живковић, 1947; 11) Миломир (Марко) Живковић, 1962.

 

 

 

 

УЖАС НА РОГОЈУ

 

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

 

БИЈЕЉИНА, 20. СЕПТЕМБРА (СРНА) -  Бројна убиства Срба у сарајевској регији на страни коју су држале муслиманске формације током ратних сукоба, али и на подручјима које су "држали" Срби  и на којима се гинуло током упада муслиманских формације, те од граната граната и  снајпера, а о којима у својој, именима и свједоцима поткријепљеној књизи пише Миливоје Иванишевић  - умногоме бацају савим другачију слику на оно што се дешавало у сарајевским општинама током ратних дејстава.

 

 

 

 

СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ НА ЧЕМЕРНУ, У ЛЕДИЋИМА , НА ПАЛАМА...

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 19. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Миливоје Иванишевић у  књизи "Српска стратишта Сарајева", чије изводе Срна ексклузивно објављује, наводи случај "Требечај" (општина Трново - Сарајево)  у коме је извршен злочин над седам српских цивила током ратних сукоба 1992 -1995. године у БиХ.