Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04. 02. 2013. 13:14h | Ђ. Баровић - Вести

Публиковање четири тома "Босанске књиге мртвих", наводно најсвеобухватнијег списка жртава рата у Босни, изазвало је оштре реакције како у Републици Српској, тако и у Србији.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку и сенатор РС, Миливоје Иванишевић, каже да је овај издавачки подухват Документационо-истраживачког центра из Сарајева и Фонда за хуманитарно право из Београда скандалозан покушај да се, под плаштом научног истраживања, прикрију огромни злочини почињени над Србима током рата у Босни.

- Замислите тај морални апсурд да су српске жртве евидентирали муслимани од којих су ти мученици и страдали. Дубоко смо уверени да сваки народ треба да истражи и јавности саопшти обим властитог страдања, а на то једино немају право они који су допринели том страдању.

БЕОГРАД, 23. ЈАНУАРА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић оцијенио је као силеџијску одлуку Тужилаштва БиХ да се обустави истрага против 455 лица за злочине над Србима у логору "Силос" и још четири логора око Сарајева.

Иванишевић је рекао Срни да таква одлука представља само доказ више да Република Српска треба да "узме ствари у своје руке" и да сама преузме надлежност да суди за те злочине, јер ће се само тако добити права слика о тим злочинима.

"За мене је несхватљиво понашање тих босанских муслиманских институција...То је силеџијство, чиме показују да им се може. Тим поступком се заустављају све даље истраге о логорима за Србе", рекао је Иванишевић, наводећи да институт, на чијем је челу, има податке за све логогоре за Србе који су постојали током рата у БиХ.

Он је навео да је стравично што су највећи бошњачки злочинци, некадашњи команданти логора за Србе, постали одликовани људи, посланици, официри, што су у дипломатским службама.

25. 12. 2012. 01:04h | Ђ. Баровић - Вести

У Фочи је пре неколико дана обележено 20 година од монструозног злочина у Горњој Јошаници, када су, 19. децембра 1992. године, на Светог Николу, муслиманске снаге убиле 56 српских цивила. Напад на 18 српских села Јошанице извели су припадници Прве дринске бригаде Армије БиХ, под командом официра Заима Имамовића, а за овај злочин још нико није одговарао.

Срамно прекрајање историје: Миливоје Иванишевић

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, Миливоје Иванишевић каже за "Вести" да се не би зачудио да се и ова акција налази у некој монографији која ратне злочине велича као бравурозне победе Армије БиХ.

- Да бих дошао до битних, али уз то и довољно поузданих, чињеница о ратном путу и, посебно, победама јединица Армије БиХ прегледао сам више десетина различитих публикација које су ми биле на располагању. Невероватно је да су се муслимани у свакој од њих отворено хвалили "победама" које су још тада означене за ратни злочин: почев од напада на колону ЈНА код Тузле до напада на село Кравице. У већини тих књига, брутална убиства цивила и рушење њихових домова је означено великом победом у ослобођењу Босне, мада су нападнути Срби такође били део те државе - каже Иванишевић.

Београд 10. 12. 2012 | Срна
АБиХ - Монографија Тузланског корпуса

Други тузлански корпус тзв. Армије БиХ у својој монографији међу највеће победе убројао је уништавање на стотине српских села, као и убиство неколико хиљада српских цивила, тврди директор београдског Центра за истраживање злочина над Србима Миливоје Иванишевић.

РЕЗУЛТАТ "ПОБЕДЕ" КОЉАЧА Сахрана жртава из села Кравице

У "Есеју о муслиманским војним победама током рата 1992-1995" године, Иванишевић оцењује да са стратешке тачке та места нису имала никакав значај, јер се радило о малим српским селима и засеоцима, у којима су на свиреп начин углавном убијани српски цивили, старији људи, жене и деца. Иванишевић анализира податке из "Монографије Другог корпуса Армије БиХ", у којој су на око 500 страница евидентирани сви значајнији документи, догађаји и "победе" тог корпуса од формирања до краја рата, као и напади на српска села у десет општина - Братунац, Брчко, Градачац, Бановићи, Власеница, Калесија, Кладањ, Зворник, Сребреница и Тузла.

03. 12. 2012. 01:05h | Ј. Арсеновић - Вести

Одбрана Радована Караџића све чешће се суочава са проблемом да судско веће Хашког трибунала његовим сведоцима ускраћује право да говоре о страдањима Срба у Босни и Херцеговини, тврдећи да је то у конкретном предмету без значаја.

Хашки трибунал на све начине отежава одбрану бившег председника Републике Српске Радована Караџића

То нису једини проблеми на које наилазе људи ангажовани у одбрани бившег председника Републике Српске. Београдски адвокат Горан Петронијевић, координатор тима одбране Радована Караџића, каже за "Вести" да је очигледно да су тужилаштво и секретаријат Трибунала схватили да се први део одбране одлично развија и на све могуће начине покушавају да минирају одбрану ратног председника РС.

среда, 28 новембар 2012 13:33

Директор београдског Института за истраживање злочина над Србима Миливоје Иванишевић оцијенио је у изјави Срни да су за Хашки трибунал злочини над Србима табу тема.

Коментаришући одлуку Хашког трибунала да у процесу суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу искључи свједочење бившег логораша Бранислава Дукића, Иванишевић је рекао да је то доказ увјежбаног стереотипа од почетка суђења.

"Трибунал нам тиме врло јасно ставља до знања да српске жртве нису предемт његовог интересовања", рекао је Иванишевић, аутор бројних књига и списа о страдању Срба на простору БиХ у протеклом рату.

Тема дана | 3. јул 2012. | 19:40

Драган Башовић

БЕОГРАД – У Сребреници током операција Војске Републике Српске 11. јула 1995. године није било припадника паравојне формације „Шкорпиони“ – каже за „Правду“ члан тима за одбрану Радована Караџића пред Хашким трибуналом Миливоје Бато Иванишевић.

Према томе, додаје он, мајор француске војне обавештајне службе који је пребегао у Белорусију са документима који наводно сведоче о улози „Шкорпиона“ у Сребреници и контроли западних обавештајних служби над њима, не може имати доказе који би то поткрепили.

На питање да ли су „шкорпиони“ били присутни у Сребреници јула 1995. године, Иванишевић каже:

- То није могуће. Био сам у Сребреници у време када је ВРС ослобађала тај део територије. Наше регуларне трупе не би дозволиле било каквим паравојним формацијама да се туда крећу.