Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

Љубиша Ристић

 

Да ли су Срби страдали ?

 

(Објављено на сајту Двери српских: 8. 4. 2009)

 

Локална телевизија је директно преносила злочин. Ти снимци још постоје и
може их свако видети. Горели су камиони. Горели су живи људи, горела су
тела тек убијених. Коментатори преноса су уживали. Куљао је густи црни
дим пресецан пламеном. Онда су рекли, двојица коментатора, Златко Дукић
и Марко Дивковић, тачно у 19 сати и 35 минута, у директном преносу: -
`ладно пиво немамо, а тако би добродошло … - уз овај ватромет … - па да
се охладимо …
 

Група Бошњака напала и тешко повредила аутора књиге „Планирани хаос” у којој је, поред осталог, описао убијање Срба у Сребреници и међубошњачке обрачуне и ликвидације

Бањалука, 27. априла – Ибрана Мустафића, аутора књиге „Планирани хаос”, у којој је, поред осталог, описао како су Насер Орић и његове присталице убијали Србе у Сребреници и међусобним ликвидацијама Бошњака, прексиноћ је напала и тешко повредила група Бошњака. Мустафић је нападнут у центру града, и прва медицинска помоћ му је указана у сребреничком дому здравља, а јуче је прегледан у сарајевском Центру ургентне медицине где су лекари констатовали озбиљне повреде главе, грди и колена.

О нападу, у којем је неколико удараца добио и Ћамил Дураковић с којим је био у друштву, Мустафић је данас, у телефонском разговору, нашем листу рекао: „Да нисам нападнут у центру града, пред много људи, и да у близини није била полиција, можда не бих извукао живу главу. Уверен сам да је напад на мене организован и да су нападачи плаћени за обављање свог прљавог посла. Нападнут сам због истине изнесене у књизи 'Планирани хаос', која, очигледно, није по вољи многима.”

Миливоје Иванишевић

 

 

Покушај исламизације Босне и Херцеговине*

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, пa и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски. На основу таквих опредељења праве се и разне комбинације и укрштања наведених термина и дефиниција. И свако образложење понуђене оцене, бар на први поглед, звучи логично и неспорно. Највише зависи од тога ко саопштава своје виђење и ко даје оцену и дефиницију. Свака од сукобљених страна, бар по властитом мишљењу и својим доказима, водила је праведан рат. Али, није реткост ни да се говори и о давно започетом и недовршеном верском рату између три доминантне конфесије. Да ли ту компоненту могу, и у коликој мери, да потврде протекла збивања у раздобљу 1992-1995. година? Одговор и доказе тек треба тражити у интердисциплинарним научним истраживањима до којих ће у наредним деценијама неминовно доћи.

 Број 57/58
Да ли је рат у Босни био и верски сукоб? Према подацима којима располаже Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у Босни, велики број зверских напада на Србе се десио управо недељом или на празнике. Он о томе припрема књигу, чији предговор "Корени" ексклузивно објављују



Алахова реч изнад сваке друге речи

Пише: Миливоје Иванишевић

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, па и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски.

—  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —

   —  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —

 

Пише: Миливоје Иванишевић 

   

    Од како су се Срби 11. јула 1995. године, оружјем као што
су и истерани, вратили у Сребреницу почеле су да круже приче о великом броју убијених муслимана, изнад свега недужних муслиманских цивила, стараца, жена и деце. Временом су те бројке непрестано умножаване и коначно достигле толике размере да данас, не само хашки Трибунал, муслиманске верске и цивилне власти, што се могло очекивати и што је можда и логично, већ и званичници других држава, често говоре о геноциду. Ту су и веома бројне, поготово сарајевске и београдске, од Сороса финансиране, невладине организације које ову тезу на разне начине подгревају, величају и стално држе у жижи интересовања.

 

    Мртви се користе за све што је потребно, а пре свега за властиту промоцују и оно од чега многе невладине организације и запослени у њима живе. Мртви муслимански борци Сребренице су, сада коначно ни криви ни дужни, присутни у разним комбинацијама оних који их никада нису познавали, а данас их стално и без икаквог емоционалног основа својатају и „бране“. Наметнути култ Сребренице као да још увек бди над нашом савешћу и постаје метафора готово незамисливог и, поврх тога, чак геноцидног злочина Срба над недужним мештанима тог у босанским гудурама и беспућу загубљеног градића.

 

    Да ли је тако?

Манипулација са наводним српским злочинима у овом граду једна је од највећих после Другог светског рата

Пише: Миливоје ИВАНИШЕВИЋ

Нови светски поредак "Случај Сребреница" пропагира као највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Поред "Случаја Маркале", то је један од стубова антисрпске пропаганде данас.

У стварности, наравно, није реч о највећем злочину, већ о највећој манипулацији после Другог светског рата. Снимане су жртве широм Босне и Херцеговине - а међу њима свакако и српске - и све је приписивано јединицама Војске Републике Српске које су учествовале у сребреничкој операцији.

Један од учесника преваре, репортер аустралијске телевизијске емисије "60 минута" Ричард Карлтон, пре месец дана је пред судом у Сиднеју признао да је лажирао извештај о Сребреници. Како преносе "Вечерње новости" од 12. марта, он је рекао да сцене масакра у његовом извештају из Сребренице "потичу са потпуно другог места".