Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Група Бошњака напала и тешко повредила аутора књиге „Планирани хаос” у којој је, поред осталог, описао убијање Срба у Сребреници и међубошњачке обрачуне и ликвидације

Бањалука, 27. априла – Ибрана Мустафића, аутора књиге „Планирани хаос”, у којој је, поред осталог, описао како су Насер Орић и његове присталице убијали Србе у Сребреници и међусобним ликвидацијама Бошњака, прексиноћ је напала и тешко повредила група Бошњака. Мустафић је нападнут у центру града, и прва медицинска помоћ му је указана у сребреничком дому здравља, а јуче је прегледан у сарајевском Центру ургентне медицине где су лекари констатовали озбиљне повреде главе, грди и колена.

О нападу, у којем је неколико удараца добио и Ћамил Дураковић с којим је био у друштву, Мустафић је данас, у телефонском разговору, нашем листу рекао: „Да нисам нападнут у центру града, пред много људи, и да у близини није била полиција, можда не бих извукао живу главу. Уверен сам да је напад на мене организован и да су нападачи плаћени за обављање свог прљавог посла. Нападнут сам због истине изнесене у књизи 'Планирани хаос', која, очигледно, није по вољи многима.”

Миливоје Иванишевић

 

 

Покушај исламизације Босне и Херцеговине*

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, пa и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски. На основу таквих опредељења праве се и разне комбинације и укрштања наведених термина и дефиниција. И свако образложење понуђене оцене, бар на први поглед, звучи логично и неспорно. Највише зависи од тога ко саопштава своје виђење и ко даје оцену и дефиницију. Свака од сукобљених страна, бар по властитом мишљењу и својим доказима, водила је праведан рат. Али, није реткост ни да се говори и о давно започетом и недовршеном верском рату између три доминантне конфесије. Да ли ту компоненту могу, и у коликој мери, да потврде протекла збивања у раздобљу 1992-1995. година? Одговор и доказе тек треба тражити у интердисциплинарним научним истраживањима до којих ће у наредним деценијама неминовно доћи.

 Број 57/58
Да ли је рат у Босни био и верски сукоб? Према подацима којима располаже Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у Босни, велики број зверских напада на Србе се десио управо недељом или на празнике. Он о томе припрема књигу, чији предговор "Корени" ексклузивно објављују



Алахова реч изнад сваке друге речи

Пише: Миливоје Иванишевић

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, па и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски.

—  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —

   —  У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ —

 

Пише: Миливоје Иванишевић 

   

    Од како су се Срби 11. јула 1995. године, оружјем као што
су и истерани, вратили у Сребреницу почеле су да круже приче о великом броју убијених муслимана, изнад свега недужних муслиманских цивила, стараца, жена и деце. Временом су те бројке непрестано умножаване и коначно достигле толике размере да данас, не само хашки Трибунал, муслиманске верске и цивилне власти, што се могло очекивати и што је можда и логично, већ и званичници других држава, често говоре о геноциду. Ту су и веома бројне, поготово сарајевске и београдске, од Сороса финансиране, невладине организације које ову тезу на разне начине подгревају, величају и стално држе у жижи интересовања.

 

    Мртви се користе за све што је потребно, а пре свега за властиту промоцују и оно од чега многе невладине организације и запослени у њима живе. Мртви муслимански борци Сребренице су, сада коначно ни криви ни дужни, присутни у разним комбинацијама оних који их никада нису познавали, а данас их стално и без икаквог емоционалног основа својатају и „бране“. Наметнути култ Сребренице као да још увек бди над нашом савешћу и постаје метафора готово незамисливог и, поврх тога, чак геноцидног злочина Срба над недужним мештанима тог у босанским гудурама и беспућу загубљеног градића.

 

    Да ли је тако?

Манипулација са наводним српским злочинима у овом граду једна је од највећих после Другог светског рата

Пише: Миливоје ИВАНИШЕВИЋ

Нови светски поредак "Случај Сребреница" пропагира као највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Поред "Случаја Маркале", то је један од стубова антисрпске пропаганде данас.

У стварности, наравно, није реч о највећем злочину, већ о највећој манипулацији после Другог светског рата. Снимане су жртве широм Босне и Херцеговине - а међу њима свакако и српске - и све је приписивано јединицама Војске Републике Српске које су учествовале у сребреничкој операцији.

Један од учесника преваре, репортер аустралијске телевизијске емисије "60 минута" Ричард Карлтон, пре месец дана је пред судом у Сиднеју признао да је лажирао извештај о Сребреници. Како преносе "Вечерње новости" од 12. марта, он је рекао да сцене масакра у његовом извештају из Сребренице "потичу са потпуно другог места".