Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо вас да због здравствених проблема најављени говорник на трибини «Куда води Резолуција о Сребреници» проф. др Смиља Аврамов неће моћи да нам се обрати у среду, 10 марта 2010.године.

Проф.др. Смиља Аврамов је примљена у болницу дана 09.03.2010. и задржана на лечењу.

Поред већ најављених говорника обратиће нам се и  Миливоје Иванишевић, директор «Института за истарживање српских страдања у ХХ веку». 

Желећи госпођи Аврамов брз опоравак очекујемо њену реч на следећој трибини.

У Београду, 09.03.2010.

Институт за истраживање српских страдања у ХХ веку 
Српски сабор Двери

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо вас да ћемо поводом доношења Резолуције о Сребреници у Скупштини Републике Србије одржати дана 11. марта у 11 часова, у згради СО Вождовац (Београд, ул.Устаничка 53) конференцију за штампу на којој ће говорити:

-    Радомир Павловић, председник СО Сребреница
-    Милош Миловановић, одборник СО Сребреница
  

Обавештавамо вас да ће се у организацији

-   Института за истраживање српских страдања у XX веку  

    у сали СО Вождовац  (Београд, улица Устаничка бр. 53) 

    дана 10. марта 2010. године (среда)

   са почетком у 18 сати

 

одржати трибина на тему:

Куда води резолуција о Сребреници?

 

На трибини ће говорити :   

   1. проф. др Смиља Аврамов

   2. академик  Коста Чавошки

   3. Радомир Павловић, председник СО Сребреница
   4. Милош Миловановић, одборник СО Сребреница

Модератор програма: Љубиша Ристић, саветник у  Институту за истраживање српских страдања у XX веку.

 

У Дејтону у новембру 1995. уопште се није говорило о Сребреници

Током рата у БиХ 1992–1995. у неким земљама на Западу јачала је кампања са много неистина и подметања о Србима као „лошим момцима”. Новинар Питер Брок је анализирао 1.500 текстова из 1992. и објавио (у часопису ,,Форин полиси”) да је однос био 40 према један у прилог Муслимана.

 

О Сребреници је Ратко Младић говорио француском пуковнику Патрику Бариоу, у септембру 1995. у Бањалуци, а овај је то испричао у Хагу, као сведок одбране Слободана Милошевића. Прича гласи: у Сребреници је јула 1995. било око 40.000 становника, од тога око 25.000 жена, деце и стараца и сви су они безбедно аутобусима превезени у Тузлу. Од заробљених војника 28. дивизије издвојено је око 750, па је 500 пуштено, а 250 затворено у Зворнику и могуће је – стрељано. Око 15.000 припадника дивизије су извршили пробој према Тузли уз велику борбу и уз много жртава. Српска војска је имала 500 погинулих, а муслиманска 1800–2000. (Све ово је у сагласности с подацима које је генерални секретар УН доставио у извештају Савету безбедности.)

 

 

Пише: Александар Павић  

понедељак, 18. јануар 2010.

 

Каква је то „резолуција о Сребреници“, где тачно пише да је то „наша обавеза“ и како тачно та „обавезна“ резолуција треба да гласи, председник Србије Борис Тадић у својим обраћањима на ту тему још није изричито рекао. Злослутна су, међутим, бар два наговештаја: 1) Тадић је изабрао Телевизију Републике Српске да своју намеру саопшти целокупној српској јавности, и то дан после Св. Архиђакона Стефана, славе Републике Српске и 2) следећег дана, на ударном Другом дневнику РТС, док је спикер говорио о страначким реакцијама на Тадићеву најаву, иза њега је стајао велики број, „8372...“.

 

Пише: Љубиша Ристић

 

На сајту Хашког трибунала (www.icty.org ) постоји рубрика „Глас жртава“ и у њој сведочење младића (заштитног судског имена „сведок О“) који прича како је преживео сребреничко  стрељање.

Завршавајући свој исказ на суђењу генералу Крстићу он изговара ове речи:

„Из свега онога што сам причао и што сам видио, могао сам закључити да је то било врло организовано, систематско убијање и мислим да организатори тога не заслужују да буду на слободи, а ако бих имао право и храбрости у име свих невиних, у име свих жртава, ја бих опростио оним непосредним егзекуторима, јер они су заведени. Толико.“ (сведок О, подвукао Љ.Р.)

 

Пише: Љубиша Ристић

 

Према писању сарајевског листа „Дневни аваз“ од 21.09.2009.године (текст: „Парламент БиХ: За негирање геноцида до пет година затвора“) у Парламенту БиХ су предложене измене Кривичног закона БиХ после којих ће „негирање, умањивање или одобравање холокауста, геноцида и злочина против човјечности сматрати кривичним дјелом за који ће се изрицати казна затвора у трајању од шест мјесеци до пет година“.

Овим изменама се такође предвиђа казна и за онога ко „дистрибуира или на други начин учини доступним јавности информације или писани материјал којим се пориче, умањује или одобрава злочин холокауста, геноцида или злочин против човјечности, утврђене од домаћег или међународног суда“.