Институт за истраживање српских страдања у XX веку

С. МИШЉЕНОВИЋ - В. МИЈАТОВИЋ | 03. октобар 2010. 20:55 |

Свештеник Милорад Остојић и данас се сећа стравичних муслиманских злочина. Међу 124 жртве било 48 жена и четворо деце. Нико није одговарао

Срби су у Трнову убијани на начин монструозан и за звери, а камоли за људе. Трагова крви било је где год се окренеш на том несрећном месту, па и у селима око Трнова. Ја сам био један од првих који је тамо дошао, пошто је српска војска 1992. године ушла у то место.

ОСУМЊИЧЕНИ ИМЕ Едхема Годињака, предратног шефа полицијске станице а затим команданта “Зелених беретки”, налази се и у доказима који су 2003. године предати босанском тужилаштву. Поред њега, помињу се Хајрудин Плоскић звани Лело, Муниба Адемовић, Хајрудин Елезовић и Исмет Колар. Недавно се у јавности појавио и снимак на коме се виде жртве стравичног злочина.

 

 

 

Његова екселенција
Господин Бан Ки-Мун
Генерални секретар
Уједињене нације
Њујорк 

 

 

Екселенцијо,

 

Институт за истраживање српских страдања у XX веку жели да Вам скрене пажњу на један споран део Извештаја генералног секретара Уједињених нација од 15. новембра 1999. године (1), базираног на резолуцији Генералне скупштине 53/35 од 30. новембра 1998. године који гласи:

„Пошто је Сребреница, јула 1995. године пала под опсаду српаских снага, десио се ужасан масакр над муслиманским становништвом. Докази које је Тужилаштво представило описују сцене незамисливог дивљаштва: хиљаде људи је побијено и закопано у масовне гробнице; стотине људи закопано је живо, мушкарци и жене сакаћени су и клани; деца су убијана пред очима својих мајки, деда је био присиљен да поједе јетру свог унука. Ово су истинске сцене из пакла, написане на најтамнијим страницама људске историје“.

 

 

Опасан напад 7. маја на генерала Радислава Крстића у затвору Вејкфилд (Велика Британија) је драматична илустрација неуспеха да се обезбеди сигурност заробљеника међународних судова.

Србин, пореклом из Босне, генерал Крстић осуђен је на 35 година затвора од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) за саучесништво у сребреничком масакру 1995, иако је утврђено да он није био директно умешан у злочиначка погубљења. Генерал Крстића је у више наврата негирао било какво сазнање масакра у то време, и његова казна се сматра претераном и политички мотивисаном од стране многих информисаних посматрача који верују да је случај треба да буде поново отворен.

15. 05. 2010. 10:13h | Srna

 

Група интелектуалаца из читавог света, предвођена Американком Дајаном Џонстон, покренула је петицију поводом пребијања генерала Радислава Крстића у британском затвору, у којој се тражи истрага тог напада, али и преиспитивање пресуде за Сребреницу.

Петицију је написала Џонстонова, а подржали су је новинари, писци и други јавни радници из Велике Британије, Италије, САД, Немачке, Француске, Србије и других земаља.

Сарајевски Истраживачко-документациони центар утврдио да се као убијени воде и људи који у јулу 1995. године уопште нису били у Сребреници

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 1. априла – На списку страдалих сребреничких Бошњака налазе се имена 500 особа за која је утврђено да су живи, саопштио је синоћ у Бањалуци Мирсад Токача, директор сарајевског Истраживачко-документационог центра. Он је на презентацији „Босанског атласа ратних злочина” рекао да је у Меморијалном центру Поточари сахрањено 70 људи који у јулу 1995. године уопште нису били у Сребреници.

„Током истраживања пронашли смо око 500 живих људи, Сребреничана, који су били на списковима страдалих и, морам рећи, да смо срећни због тога. Осим Сребреничана, током истраживања нашли смо и друге живе људе, који су вођени као нестали или погинули”, рекао је Токача.

13:20  |   19/03/2010 |  РТРС

 

Меморијални центар је потврдио да у Поточарима нису сахрањене само сребреничке жртве из јула 1995. године него и Бошњаци који су раније страдали у рату.

Директор Меморијалног центра Мерсед Смајловић потврдио је да је у Поточарима укупано око 50 особа које нису страдале јула 1995. године уз образложење да је то рађено "из сентименталних разлога" те да је ријеч о сродницима сребреничких жртава.

Српски посланици треба ускоро да разматрају Резолуцију о Сребреници. Које право имају председник Србије Борис Тадић, парламент Србије, САД и европски интелектуалци да прогласе Србе у БиХ за кривце за масакр над чак 8.000 Муслимана, пита у аналитичком тексту Глобалрисрч.У тексту се наводи да "Тадићева резолуција" и апел интелектуалаца игноришу резултате истраге коју је обавио Документациони центар Републике Српске у септемберу 2002. године након много година рада и истраживања. Србима се намеће нацистичка кривица. Памфри тврди да "постоје политичке снаге, посебно у земљама где се говори немачки језик, које се свете Србима, не само зато што су се супротставили њиховим освајањима кроз историју, и то су били на победничкој страни у оба светска рата, већ и због српске инцијативе и српског интереса да се уједине јужни Словени и створе Југославију, и то преко религијских линија".

 

БАЊАЛУКА 16. 03. 2010 | СРНА

 

У манипулацији са идентитетима и бројем убијених Бошњака у Сребреници, у јулу 1995. године, користе се разне технике - од двоструких рођендана до двоструких дана смрти?! Срна је добила увид у део случајева који показују да су нека лица проглашена за нестала или убијена у Сребреници, а заправо су жива
Адмира Сејдић, рођена 1. јануара 1972. у Скеланима код Сребренице, која је наводно нестала 12. јула 1995. године на путу од Сребренице ка Тузли живи данас у Ариљу као Славица Стефановић! Рјешењем Основног суда у Сребреници од 20. фебруара 2008. године проглашена је мртвом.