Институт за истраживање српских страдања у XX веку

03. 06. 2013. 13:41h | Ж. Марковић - Вести

Нико нема тачне податке о томе колико је људи у Републици Српској умрло од карцинома насталог због бомбардовања радиоактивним осиромашеним уранијумом који су НАТО снаге користиле у нападима на положаје Војске Републике Српске 1995. године.

Према неким незваничним подацима, број умрлих од рака се у последњих 18 година повећао за чак 70 одсто. Најугроженији су становници Хаџића недалеко од Сарајева који су се крајем рата иселили у Братунац. Ово место нашло се на удару НАТО снага када је гађан ремонтни завод који је користила војска. Хаџићани су углавном избегли у Братунац, а у протеклим годинама, на подручју ове општине, од рака их је умрло више од осам стотина.

С. МИШЉЕНОВИЋ | 27. мај 2013. 20:55

Навршила се 21 година од експлозије у Улици Васе Мискина. Циљ - увођење санкција СРЈ. Није дозвољена истрага

У САРАЈЕВУ су се и ове године потрудили да подсете да је 27. маја 1992. године у Улици Васе Мискина, данас Ферхадије, погинуло на десетине цивила „од испаљене српске гранате“, иако никада није дозвољено да се тачно утврди шта се стварно десило.

Симо Тушевљак, биши шеф тима МУП Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина, а данас инспектор у Управи за криминалистику МУП Републике Српске, каже за „Новости“ да је ово наставак ратне пропаганде из Сарајева, јер сви стручни људи и безбедносне агенције, који су се бавили овим случајем, знају да је масакр у улици Васе Мискина изрежиран. Односно, јавна је тајна да је експлозив био постављен на овом месту како би се изазвао масакр цивила, који је имао за циљ увођење санкција СР Југославији.

23. 05. 2013. 12:01h | Љ. Булатовић Медић - Вести

Бивши председник Републике Српске и хашки оптуженик Радован Караџић говорећи о рату у Босни и Херцеговини истакао је да немачки преговарачи нису никад показали да разумеју све три стране, и као да су заклети да буду против Срба.

- То је велика штета, јер између менталитета Срба и Немаца има много сличности, а постоји и дуга историја плодне привредне и културне сарадње, сетимо се нашег Вука Караџића. Ако Хрватима можемо на нечему да завидимо то су Немци као савезници у свим временима и свакој прилици. Најлакше је било преговарати са посредницима који нису били из НАТО земаља, већ из Азије или Африке. Са свим Јапанцима које сам сусретао имам најлепше искуство, не зато што би они били про-српски, већ што су улагали напор да разумеју све стране. Нордијски представници су такође једно пријатно искуство.

23. 05. 2013. 01:42h | Љ. Булатовић Медић - Вести

Први председник Републике Српске и хашки заточеник Радован Караџић у разговору за "Вести" истиче да је рат у Босни и Херцеговини могао бити избегнут, а да Запад није дозволио мирно решење проблема.

Од почетка рата у БиХ искрено сте се залагали за мир. Мислите ли данас да сте били наивни у процени да је било могуће да рата не буде?
- Ја сам се отпочетка надао да рата неће бити, и зато се нисам ни кандидовао на изборима 1990. године. И уверен сам да би рат био избегнут да није било интереса за рат оних изван БиХ. Наиме, Срби су прихватили оба аутентична муслиманска предлога: Изетбеговићев, да се Босна издели између три националне заједнице, и Зулфикарпашић-Филиповићев, да се обустави регионализација, а да Босна остане у Југославији као јединствена, унитарна република, чланица Федерације. Стране силе, а најмање две од њих, извршиле су притисак на Изетбеговића да не прихвата мирна решења већ да иде у рат, јер "БиХ је његова", рекли су му. Марта 1992. године сви смо славили спасавање БиХ, јер је дан раније био прихваћен Лисабонски споразум амбасадора Кутиљера из Португала. Тај споразум је у највећој мери сличан Дејтонском, до кога смо дошли након три и по године рата, скоро 100.000 мртвих, разарања градова, и што је најгоре, разарања односа међу нама, нарочито између муслимана и друге две хришћанске заједнице. А што се наивности тиче она је у српском језику, чак и лексички, рођена сестра невиности. Но, и кад пропадну сви изгледи за мир, и даље треба бити за мир, јер тако постајемо "синови нашег оца небеског" - како каже Христос.

среда, 22. мај 2013.

КУАЛА ЛУМПУР – Ахмад Камил бин Џафар, бивши генерални секретар Министарства спољних послова Малезије, у својим мемоарима признао да су ратни председник БиХ Алија Изетбеговић и тадашњи високи функционер Харис Силајџић тражили од Малезије помоћ у наоружавању муслимана током протеклом рата у БиХ и да је та држава кршила ембарго УН да би им помогла.

Помоћ коју је БиХ добила од Малезије, али и других земаља контакт групе, била је од суштинског значаја за тадашњу армију РБиХ да се коначно супротстави Србима, а Џафар је уверен да је то муслиманској страни дало бар минималне могућности да изгради своју позицију у преговорима који су на крају довели до мирног решења.

ВУКОСАВЉЕ, 7. МАЈА /СРНА/ - У Вукосављу и у селу Нови Град код Оџака сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања српског народа у оџачким логорима током протеклог рата.

Општинске власти у Вукосављу примиће представнике жртава у 14.00 часова.

Полагање цвијећа планирано је у 14.30 часова код централног споменика страдалим оџачким Србима у Вукосављу, а потом ће у 15.30 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду бити служен парастос за убијене логораше и страдале борце из овог краја.

У 16.00 часова цвијеће ће бити положено и код споменика у Новом Граду.

06.05.2013.

Шестог маја 1942. усташка полиција приредила је у Сарајеву Србима усташки ђурђевдански уранак: бесплатан превоз на теферич – у Јасеновац

На трамвајској а уједно и жељезничкој прузи поред Миљацке – на Обали од Башчаршије и „Градске вијећнице“ (послератне Библиотеке и Архива) па све до Електроцентрале – била је наиме постављена дуга композиција теретних вагона, за транспорт затвореника до Јасеновца. (Пошто су трамвајске шине биле исте ширине као и жељезничка ускотрачна пруга, воз из Брода могао ући у град, обићи га кругом од Башчаршије и онда се обалом поред Миљацке вратити у жељезничку станицу, па за Мостар, или натраг за Брод.)

Извели су нас из затворских ћелија и околних касарни ујутро око четири сата, пред само свануће: на уранак, али не Ђурђевдански – мада је тада у возу певана, чак можда и спевана, тужна сарајевска песма Ђурђевдан, коју ће, између многих, и Горан Бреговић дивно обрадити.

19. 04. 2013. 01:41h | Ђ. Баровић - Вести

Да бих издао доктора Караџића нудили су ми 2004. године празан папир на који је само требало да упишем суму коју пожелим, а онда да на другом парчету папира напишем имена родбине и пријатеља и земљу где бисмо сви били премештени. Саслушао сам их и одговорио да ме ништа од тога не занима. Рекао сам им, мада сам знао шта ме чека: "Све и да знам где је Радован никада га не бих издао, јер сам дисциплиновани војник свог народа, свог покрета и РС и такав ћу и завршити."

Један од најближих сарадника Радована Караџића, Милован Бјелица, изнео праву истуну о рату у Босни
Овако, у ексклузивном разговору за "Вести" прича Милован Бјелица, начелник општине Соколац, свакако један од најближих сарадника Радована Караџића, који је означаван и као "мозак" мреже скривања тада најтраженијег хашког бегунца.

Бјелица је недавно сведочио пред Трибуналом о догађајима у Соколцу, али и улози Српске демократске странке.