Среда, 12 април 2017 |
11.04.2017 22:35 | Срна | Глас Српске
Београд - У Београду је вечерас премијерно приказан документарно-играни филм режисера Драгана Елчића под насловом "Радован-Повик иза зидова тамнице" који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу.
Филм, приказан у Центру "Сава", представља лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења и његовом изручењу Хашком трибуналу.
Елчић је рекао да му је циљ био да у 90 минута одведе сваког гледаоца понаособ "на кафу код Караџића у Хаг" да би боље упознао првог предсједника Српске и да би, након гледања филма, у његовој ципели остао камичак који ће га жуљати и натјерати да донесе свој суд о једном времену.
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 16 март 2017 |
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11000 Београд, Змај Јовина 15
Тел. 063/495-051,
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је JAVA скрипт да би сте је видели.
Бр. 36/17 – 14. III - 7525 (2017)
ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Авенија 19а, Владимира Поповића 40/V
Нови Београд: Teл: +381.11.3083200
Факс: +381.11.3083201
E-mail:
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је JAVA скрипт да би сте је видели.
ТУЖБА ПРОТИВ ХРВАТСКЕ У АМЕРИЦИ
Поштовани представници Европске уније у Републици Србији, молим Вас, у име 800.000 прогнаних Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске - од 1990. до 1995. године и у име истине о хрватским злочинима геноцида у Другом светском рату, кад је хрватска војска убила више од милион Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, да узмете у обзир да је реч о истини о оба ова хрватска злочина геноцида, како је то изложила група српских тужитеља из Републике Српске Крајине и Хрватске, а тужбу из суда у Чикагу је предао амбасадора САД у Загребу - председници Хрватске, Колинди Грабар Китаровић. Значи, судско тужилаштво из Чикага, у Сједињеним Америчким Државамаје поднело захтев да Република Хрватска испалти ратну одштету Србима, Ромима и Јеврејима, јер ратни злочини, по међународном праву, не застаревају.
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 06 март 2017 |
То су биле речи професора Миливоја Иванишевића на јучерашњем представљању његове књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ у Прес центру у улуци Кнеза Михаила бр. 6 у Београду.
Професор Иванишевић је један од утеменитеља истраживачког рада о геноциду над Србима `90-тих годона, који је без неке нарочите помоћи држава сакупио и штампао историјску грађу, која би свакако требала да се нађе на часовима историје.
Поред професора Иванишевића говорио је и Мирослав Лучић, начелник Српског Сарајева, које сада еUро uнијаti зову Источно (прим. аутора). Говорећи о 7.019 жртава нагласио је да нико од 40.000 Срба који су у то време живели у Сарајеву није прошао бар неку од тортура у неком од 123 логора тадашњег режима. 3.567 некажњених злочинаца који и данас живе придружују се свом некажњеном yсташком пријатељу.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 03 март 2017 |
02.03.2017 11:53 | Горан Маунага
Сарајево - Суд и Тужилаштво БиХ годинама избјегавају спровођење одлуке Европског суда за људска права и предмете ратних злочина у којима су процесуирани Срби не воде по Кривичном закону СФРЈ, док то истовремено чине у случајевима у којима се суди Бошњацима.
Европски суд за људска права донио је 18. јула 2013. године одлуку према којој Суд БиХ не може ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ из 2003. године и да мора судити на основу Кривичног закона СФРЈ, који је важио у вријеме када је почињен ратни злочин.
Суд БиХ је, међутим, наставио да Србе осуђује за злочин против човјечности, иако то кривично дјело није предвиђено Кривичним законом СФРЈ, већ само Кривичним законом БиХ. Због тога Срби добијају и много веће казне од Бошњака, јер је то један од најтежих облика ратних злочина. С друге стране, ниједан Бошњак није оптужен ни осуђен за злочин против човјечности. Поред тога предмети у којима су ратни злочин починили Бошњаци завршили су углавном на нижим судским инстанцама које им суде по блажем Кривичном закону СФРЈ.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 03 март 2017 |
Извор: GradIstočnoSarajevo.net | Објавио: trebevic.net | 2. март 2017.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је у Београду, на промоцији књиге „Геноцид на Србима – Сарајево 1992-1995″, аутора Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић-Гавриловић, да је данас у Сарајеву остао да живи веома мали број Срба.
“Статистика дематује бошњачку пропаганду. Подаци говоре да у Сарајеву, у којем су Срби били један од најбројнијих народа, сада има тек шачица преосталих грађана српске националност“, рекао је Лучић .
У Прес центру Удружења новинара Србије представљена је књига „Геноцид на Србима – Сарајево 1992-1995″, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, како су гледали да други „нестају“ у логорима, приватним затворима, на улицама…
|
Детаљније...
|
|
Среда, 01 март 2017 |
28/02/2017 | 17:00 ⇒ 20:39 | РТРС |
Сутра се навршава 25 година од убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији. Убио га је предратни сарајевски криминалац и потоњи командант тзв. АБиХ Рамиз Делалић Ћело. Потврдио је то и лидер СББ-а Фахрудин Радончић током свједочења у приштинској судници рекавши да је то убиство био окидач за рат у БиХ.
Пуцањ на српске сватове у срцу Сарајева, паљење српске заставе и презир комшија муслимана срушио је илузије о заједничком животу, казује један од српских сватова Алекса Јованчић. Након 25 година отворио је душу и у сјећање призвао догађаје који се без дилеме означили почетак рата у БиХ.
"Видио сам већ тада да Србима живота у Сарајеву нема, да то води ко зна гдје, што се показало истинито. То је био почетак рата ...", каже Јованчић.
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 23 фебруар 2017 |
С. МИШЉЕНОВИЋ | 23. фебруар 2017. 06:36
Саветодавно тело Републике Српске спрема конкретне предлоге које ће упутити институцијама. Томић: Сенат мора да заседа јер су РС напали бошњачки политичари и мора се реаговати
БАЊАЛУКА - Чланови Сената Републике Српске очекују да председник РС Милорад Додик сазове седницу овог саветодавног тела ради заузимања јасног става поводом ревизије процеса БиХ према Србији због геноцида.
Да сенатори новог сазива, који је именован почетком јануaра, не седе скрштених руку, доказ су бројне иницијативе, за наш лист потврђује и сенатор др Милан Благојевић. Он каже да је Сенату и председнику РС упутио већ две иницијативе.
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 23 фебруар 2017 |
21.02.2017 14:00 | Горан Маунага | Глас Српске
Бањалука - Тужилаштво БиХ већ три и по године не одговара на захтјев за покретање истраге којом би било утврђено одакле су доспјеле српске кости које су пронађене у сарајевском насељу Алипашино поље, у земљи која је на обалу Миљацке довезена са другог локалитета.
Захтјев је поднио Институт за нестала лица БиХ, а члан његовог колегијума директора Милутин Мишић је скептичан да ће било шта бити урађено, јер је на дјелу блокада.
- Питам вршиоца дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Гордану Тадић да ли је коначно утврђено одакле је довезена земља у којој су пронађене кости Слободана Оџаковића који је нестао на Жучи. Нама ће вјероватно бити одговорено да је та земља довезена са локације на којој се налази објекат који није могуће срушити ни утврдити да ли је то тачно. Постоје информације да су и солитер Босмал и џамија на Отоци у Сарајеву изграђени на српским костима и мала је вјероватноћа да ће до њих икада моћи да се дође - каже Мишић.
|
Детаљније...
|
|
|