Институт за истраживање српских страдања у XX веку

22.03.2018 16:06 | Жељка Домазет | Глас Српске

Бањалука - Неџад Херенда, који је осумњичен за ратни злочин над осам припадника ЈНА у сарајевском Великом парку, вољан је да дође у БиХ како би проговорио, али су блокаду његовог изручења из Холандије излобирали наредбодавци злочина, рекао је сарајевски адвокат Фахрија Каркин.

Међународна потјерница за бившим припадницима злогласне паравојне формације "Шеве" Херендом и Едвином Јусићем расписана је у марту прошле године. Упркос црвеној потјерници Интерпола, Херенда никада није хапшен, већ је само лоциран у Холандији, гдје се скрива дуже од двије деценије. Врхунац свега је одлука суда у Холандији да Херенда неће бити изручен БиХ.

Каркин, који брани првооптуженог у процесу за злочине у Великом парку, некадашњег команданта Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгана Викића, каже да суд у Холандији није ни дао образложење због чега је одбио да Херенду изручи БиХ.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.

Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу "Досије Сарајево" која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, те како су гледали нестајање Срба у логорима, приватним затворима или на сарајевским улицама.

Он је истакао да је 85 одсто Срба страдало у својим селима, док је само 11 одсто жртава муслимана страдало у својим селима, и то најчешће у међусобним сукобима око хуманитарне помоћи, због неспретног руковања експлозивом или у саобраћајним несрећама.

27.02.2018 16:23 | Свјетлана Шурлан

Бањалука - Тужилаштво БиХ није жељело да изда наредбу за ексхумацију на 29 локација на којима се налазе гробнице са тијелима несталих Срба, иако су за неке од њих институције РС упутиле захтјев за ископавање још прије десет година.

О опструкцијама ће бити обавијештена и Народна скупштина РС чији је наставак засједања планиран за данас. Представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у оквиру свог извјештаја о раду упознаће народне посланике о непоступању Тужилаштва БиХ на основу захтјева институција Српске.

- Посебан проблем у проналаску несталих лица са пописа РС представља непоступање Тужилаштва БиХ на основу захтјева које су упутиле институције из Српске о локацијама гробница несталих Срба. Непоступање се огледа у чињеници да још одстоји 29 локација гробница за које Тужилаштво БиХ није издало наредбе за ексхумације, иако су институције РС у захтјевима за ексхумације тачно одредиле микролокације - наведено је у извјештају Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Спутњик | 05.02.2018 | Никола Јоксимовић

Иако постоје многи докази и сведочења да Војска Републике Српске није одговорна за масакре сарајевских цивила на Маркалама и у Улици Васе Мискина, на Западу и у бошњачкој јавности још увек су уврежена мишљења да су Срби криви за те злочине.

Догађаји као што је први масакр на сарајевској пијаци Маркале, чија се 24. годишњица обележава на данашњи дан, крвавим словима пишу ионако трагичну историју Сарајева.

У три масакра невиних цивила у Сарајеву, током грађанског рата у БиХ, од којих је масакр од 5. фебруара био други (први је био у Улици Васе Мискина 27. маја 1992.) убијено је неколико стотина људи.

01/02/2018 |  19:38 ⇒ 20:13 | РТРС

Без знања јавности и породица несталих, у комплексу градског гробља Високо, крајем прошле године, укопани су неидентификовани посмртни остаци особа, пронађених углавном на ширем подручју Сарајева.

Према документима који су у посједу РТРС, ријеч је о чак 163 "случаја" што никако не значи да је ријеч о исто толико тијела. Још шокантније звучи податак, да иако су неидентификовани, сви посмртни остаци укопани су са муслиманским вјерским обиљежјима!?

Када мешетарење људским костима на површину исплива - етика, хуманост, закони...све потоне и дубље од дна! Овај пут "испливао" је списак НН тијела која су кришом укопана на градском гробљу Високо. Наредбу је издало Кантонално тужилаштво Сарајево! Укопавање је, према нашим сазнањима, вршено у октобру и новембру прошле године, а акт, у нашем посједу, датиран на 12. децембар, и потписао га је извјесни Сабахудин Ћосовић.

07/12/2017 |  16:06 | РТРС | СРНА

Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ пренијела је из БиХ у Холандију многе од својих кључних функција, укључујући и ДНК лабораторију, потврђено је данас у овој институцији.

У писаној изјави из ИЦМП-а су навели да пресељење сједишта ИЦМП-а неће угрозити пружање помоћи БиХ, већ ће повећати могућности у идентификацијама заснованим на најсавременијој ДНК технологији, која ће се и даље вршити без икаквих трошкова за БиХ.

"Сви крвни и коштани узорци који су већ обрађени у ИЦМП-у остају у БиХ. Сви нови узорци који буду поднесени на тестирање у глобалну лабораторију ИЦМП-а у Хагу ће, након обраде, бити враћени у БиХ", напомињу из ове институције.

02/12/2017 |  11:31 ⇒ 11:32 | РТРС | СРНА

Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије, "заборавио" је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, гдје су хрватске јединице за неколико мјесеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, пишу Вечерњи новости.

Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, гдје су починиле масовне злочине.

Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом.

БАЊАЛУКА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић.

Представљајући резултате овог пројекта, Којић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да су у базу података Центра унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или посљедица репресије и рата.

Којић је рекао да се за 629 лица раде додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могли сврстати у категорију жртве рата.