Институт за истраживање српских страдања у XX веку

25.08.2018 13:56 | Д. М | Глас Српске

Бањалука - У јулу 1995. године из Поточара је у пробој кренуло 3.000 до 5.000 наоружаних припадника Армије БиХ и одређени број је погинуо или рањен и остављани су на лицу мјеста.

Ово су навели поручник Армије БиХ Мехмед Нукић и војник Енвер Бехтић који су 14. јула 1995. године послије напуштања Сребренице прешли Дрину и завршили у Србији, гдје су заробљени и гдје су дали изјаве официрима Контраобавјештајне групе Војске Југославије.

Они су у изјави у чијем посједу је “Глас Српске” навели да је начелник Штаба 28. дивизије Армије БиХ Рамиз Бећиревић 11. јула на састанку са командантима бригада издао наређење да се жене, дјеца и старци смјесте код посматрача УН у Поточарима, а да су сви војно способни мушкарци добили конкретне задатке у вези са пробијањем линије Војске Републике Српске и извлачења према Тузли, при чему је посебно наређено да се “ВРС не смије предати ниједан припадник”.

22.08.2018  | Срна | РТРС | Глас Српске

Београд - У Хрватској је на дјелу бјежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје, рекао је академик Василије Крестић поводом кампање којом се у тој држави негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише бројем жртава.

Крестић наглашава да ту више нема ни науке, ни трунке морала, нити здравог разума.

“Треба да схватимо да имамо посла са људима који су спремни да искривљују и фалсификују историју да би је прилагодили дневнополитичким и државним интересима”, рекао је Крестић за “Вечерње новости”.

ИН4С  | 19/08/2018 5

У хронологији новинских текстова о догађајима у Сребреници пада у очи да су војну операцију Војске РС против бошњачких снага, као геноцид окарактерисали холандски политичари и њихови медији. Први који су се супроставили оваквим догађајим били су свједоци – холандски војници који су све гледали својим очима.

Холандски министар за помоћ и развој Јан Пронк, а за њим министар одбране Јорис Ворхуве били су први који су догађаје из Сребренице описали као геноцид, подсјећа Интермагазин.

Холандски војници одмах су се супротставили медијској хистерији о етничком чишћењу, а касније су им се и осталих 1.200 припадника Холандског пјешадијског батаљона, који су у три ротације служили у енклави Сребреница од 1993. до 1995.

Сам „неспоразум“ холандске владе са својим војницима званично је почео када је одлазећи са службе у Босни, пуковник Томас Кареманс заповједник батаљона, у Загребу на пригодној конференцији за штампу 25. 7. 1995. похвалио припаднике Војске Републике Српске за веома добро испланирану и изведену акцију ослобађања Сребренице, пише Интермагазин.

22:20 14.08.2018 | Спутњик

Председник РС Милорад Додик предложиће Народној скупштини да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака. Какве ће последице то изазвати?

Додик тражи и да Скупштина захтева од Владе Српске да формира посебну комисију која ће утврдити страдање Срба од 1991. до 1995. у Сарајеву, будући да, како је навео, Влада Федерације БиХ није извршила налог Дома за људска права по том питању. На седници Народне скупштине ће, рекао је, изнети податке који говоре да Извештај Комисије за Сребреницу из 2004. године „врви од нетачности“ и у погледу, како је навео, и жртава и оних који су у то време били у ратним дешавањима на том подручју.

„То је лажни извештај који је направљен да би се вршила тортура над Србима и променио карактер рата у БиХ“, поручио је Додик у Бањалуци.

22. јул 2018 | Вечерње новости

Ауторски текст о сусретима у Хагу са првим председником Републике Српске Караџићем и командантом Војске РС, генералом Младићем

Предвече, у петак, 15. јуна 2018, стигао сам у Шевенинген да посетим Радована Караџића и генерала Младића. У наше ново "проклето Лијевно". Само, у њему се не "бијели кула". Овде се ништа не бијели, сиво небо, сиво море, сив песак, сиве куће, сиви галебови. Са мном су Лука, Радованов брат и адвокат Марко Миловић.

Сместили смо се код Мире, у мањи трособaн стан, у једноспратној кући недалеко од мора. Мира је дошла овамо пре тридесетак година, можда уочи ратова. Деца су јој остала у Србији. Не знам ко ју је пронашао, невоља сигурно. Сви невољни српски гости код ње одседају годинама. С некима се баш спријатељила и посећује их кад дође у Србију, а долази често. До затвора се стиже за двадесетак минута оштрог хода.

Слађана Ј. МАТИЋ | 21. јул 2018 | Вечерње новости
ДЕЦЕНИЈА ОД ХАПШЕЊА КАРАЏИЋА:

Соња Караџић Јовичевић о десетогодишњици хапшења њеног оца, првог председника Републике Српске. Три дана седео везан у подруму БИА пре него што је објављено да је ухапшен

ЗНАО је Радован да није безбедан и сигуран у Србији, али је хтео да се одмакне, да не угрожава породицу, пријатеље, кумове... Отишао је преко Дрине и покушавао да ради, да се некако снађе. Све то време припремао је своју одбрану и планирао да се договори о предаји након Божића 2009. године, до када је мислио да ће све успети да заврши.

Овако, за "Новости", прича Соња Караџић Јовичевић, ћерка првог председника Републике Српске Радована Караџића, поводом десетогодишњице хапшења, а онда и изручења њеног оца Хашком трибуналу.

19/07/2018 | РТРС | СРНА

Током ексхумације из јаме Голубњача код Дрвара данас су пронађени фрагменти посмртних остатака два тијела, а њихов идентитет биће утврђен након ДНК анализе у Хагу, изјавио је Срни члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић.

Перишић је рекао да су данас пронађене још двије лобање, подсјетивши да је током припремних радова у јами дубокој 60 метара, пронађена једна лобања која је пребачена у мртвачницу у Бањалуци.

Он је потврдио да ће радови бити настављени и у наредна два дана, јер је претпоставка да се у Голубњачи налази више посмртних остатака.

Иванишевићев списак бошњачких злочинаца у Подрињу садржи између 2.500 и 3.000 имена, а има податке и за Сарајево и остале локације у БиХ. Списак садржи име, презиме, локацију злочина и друге податке

БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић има списак од 18.500 бошњачких злочинаца, од којих је трећина евидентирана у Сарајеву.

Он за Срну објашњава да је количина доступних извора огромна, те да су за идентификацију добродошла бошњачка рјешења о одликовањима, која је добио из Хашког трибунала, односно тужилаштва.