Институт за истраживање српских страдања у XX веку

26.06.2019 | Ведрана Кулага | Генерал Илија Бранковић за “Глас Српске” о новој књизи

Београд - Не може се довека од света сакривати све што би неко хтео да сакрије. Генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић није крив за злочин на Тузланској капији, а нови докази разоткривају све лажи и подметања у овом предмету.

Изјавио је то јуче за “Глас Српске” генерал Илија Бранковић, аутор књиге “Тузланска капија - режирана трагедија”, која ће данас бити представљена у Београду, а у којој су објелодањени подаци за које одбрана тврди да говоре да генерал Ђукић није одговоран за злочин у Тузли 25. маја 1995. године, због којег га је Суд БиХ осудио на 20 година затвора.

01.06.2019 11:14 | Дарко Момић | Глас Српске

Бањалука - Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац на основу исказа професионалних лажних свједока осуђен је прије 23 године пред Жупанијским судом у Сплиту на 15 година затвора због наводних ратних злочина које је починио као командир страже у логору за ратне заробљенике на Мањачи иако никада није крочио на Мањачу, нити је учествовао у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Граорац у исповијести за “Глас Српске” каже да га је погодило када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу почетком маја осудио пуковника ВРС Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи и то на основу свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића који су лажно свједочили и против њега и под заклетвом тврдили да је био командир страже на Мањачи, на којој никада није био

БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ - Формирање двије независне међународне комисије за Сарајево и Сребреницу дио је трагања за историјском истином и Република Српска се нада се да ће оне помоћи да се дође до свеобухватнијих и тачних историјских чињеница о рату, те подстаћи помирење међу народима у БиХ, истиче се у Седмом дијелу 21. Извјештаја Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У најновијем извјештају наводи се да је Република Српска формирала двије независне међународне комисије чији је задатак испитивање и достављање извештаја о инцидентима који су довели до штете и страдања у Сарајеву и Сребреници током грађанског рата у БиХ.

"Комисија за Сарајево има задатак да испита 'страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. до 1995. године', а Комисија за Сребреницу да 'утврди истину о страдању свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године'. Све српске странке, како владајуће, тако и опозиционе, гласале су за формирање нових комисија", појашњава се у овом извјештају.

ДОБОЈ, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење ратних заробљеника "Вијенац, Возућа и остали" затражило је од руководства Републике Српске да, одмах по окончању рада међународних комисија за испитивање злочина у Сребреници и Сарајеву, формира и међународну комисију која би испитала и расвијетлила злочине муџахедина и тзв. Армије БиХ над Србима у Возући и на Озрену.

Удружење, са сједиштем у Добоју, даје пуну подршку руководству, институцијама, борцима и народу Републике Српске на очувању празника 9. јануара, као и војне неутралности Српске.

Прославом крсне славе Благовијести, Удружење је обиљежило 23 године од изласка на слободу посљедњих већих група Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници, заробљених у септембру 1995. године, послије пада Возуће и дијела Озрена у нападу такозване Армије БиХ, одреда "Ел муџахедин" и Снага за брза дејства НАТО-а.

Р. С. | 01. април 2019 | Вечерње новости

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године одржала је у понедељак у Бањалуци конститутивну седницу

БАЊАЛУКА - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године одржала је у понедељак у Бањалуци конститутивну седницу.

Одлучено је да се комисија неће оглашавати у јавности до окончања рада јер сматрају да би "преурањени контакти с медијима, из поштовања према важној мисији коју требају обавити, били непотребни и контрапродуктивни".

25.03.2019 | Бранкица Ристић

У Сарајеву је убијено или нестало 8.225 особа српске националности, за време рата постојала су 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. Ово су само неке од тачака којима ће се бавити Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. формирана данас у Бањалуци.

Циљ Комисије је да уради стручну анализу свих доступних документа на ову тему, која ће према речима Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, имати за циљ и историјску и правну тежину. Он додаје да су као владина институција задужени да буду административно-техничка подршка овој Комисији и у самој припреми почетка рада, али и у будућности.

БАЊАЛУКА, 23. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да српски представници у институцијама БиХ морају покренути питање одговорности Хрватске за агресију на БиХ и за ратне злочине почињене над Србима у Сијековцу, Броду и западнокрајишким општинама.

"Српски представници морају да затраже од Tужилаштва БиХ да јавно отвори архиве и документацију, те да коначно процесуирају по командној одговорности наредбодавце и извршиоце ових злочина", рекао је Грабовац Срни поводом предстојећег обиљежавања 27 година од страдања Срба у Сијековцу.

Грабовац је истакао да је за породице српских жртава рата потпуно неприхватљиво да ни након 27 година од стравичног злочина над Србима у Сијековцу, Броду и читавој Посавини нико није одговарао од хрватских ратних војних и политичких званичника, као и непосредни извршиоци овог злочина.

недеља, 10. март 2019 | НСПМ

1. У Сребреници 20.априла 1992.године

Ратна катастрофа која је пратила распад Југославије донела је много мучних прича у којима су људи показивали злочиначке дубине свога бића. Било је у том времену зла и људске доброте али су такви примери потиснути из јавног сећања. Зато је у новинским текстовима значајно и лепо подсећање на доброчинство у времену нељудскости.

Почетком 2017.године немачка медијска кућа Дојче веле (DW) је објавила текст са оваквом амбицијом, већ у првој реченици помињући јавном сећању познато чојство и херојство Срђана Алексића из Требиња (1):