Институт за истраживање српских страдања у XX веку

12/05/2021 |  РТРС | Аутор: СРНА

Међународни механизам за кривичне судове у Хагу донио је данас одлуку да први предсједник Републике Српске Радован Караџић остатак изречене казне служи у затвору у Великој Британији.

Ројтерс јавља да је британско Министарство спољних послова данас саопштило да је Велика Британија сагласна да Караџић буде пребачен у затвор у тој земљи ради служења остатка казне.

Из Међународног механизма је саопштено да је властима Велике Британије раније упућен званичан захтјев да размотре могућност да Караџић у тој земљи служи остатак казне.

09. 05. 2021| Вечерње новости

ТЕШКО је бити Србин...* (* Узречица Србина из Сарајева: "Све је лако, само три ствари су тешке: тешко је бити Србин, бити поштен, и не пити ракије!")

* Није сасвим јасно да ли је морало доћи до рата, као и на коме лежи највећа одговорност за ту кризу. Да ли је тај рат био потребан локалним снагама, или је био пресудан интерес великих сила?

Данас већ можемо говорити да пресудан утицај на наша страдања имају "домаће снаге", а да се страни фактор тиме користи колико год може. Најновији догађаји потврђују да је у корену наших зала - манипулисање идентитетима. Неслагање између Хрвата и Срба не потиче ни од Карађорђевића, ни од Милошевића, а старије је и од Анте Старчевића, кад су Хрвати мислили да их Срби спречавају да добију статус у Ка-унд-Ка какав је изборила Угарска.

Срби и Крајина нису били у Хрватској, већ директно у Аустроугарској, од које су добили статус и привилегије, и били дужни лојалност Царству. Кад Никола Тесла у животопису напише да је рођен у Аустроугарској, он је врло тачан и прецизан. Ни Ивану Мажуранићу бану, и великом песнику, није успело да Српску Крајину укључи у хрватске територије.

Вечерње новости, 6. 9, 2020.

ПОНЕГДЕ се за "дробни Балкан" каже и "Балкани", због мноштва ентитета, култура, идентитета и интереса.

Све балканске буре, мржње и међусобна сатирања су само видљиви врхови биља које расте и буја испод воде, у којој траје борба за производњу нових и преотимање старих идентитета. А манипулације идентитетима имају једну једину сврху - остваривање превласти над душама и материјалним добрима. Од оних чије је преотимање успело очекује се да свакодневно потврђују своју "правоверност" кроз ресантиман према свом претходном народу, и то је извориште старе изреке "потурица гори од Турчина".

Скоро цео век ропства под Турцима био је подношљив, наши владари су били витезови и имали углед у Европи, српске принцезе су биле на двору у Истанбулу, плаћан је неки подношљив порез и давано нешто војске - једном речју, као да смо били у некој "европској унији". Наше невоље настају кад се у већој мери, и у свим српским земљама, богатији Срби преобраћају у ислам и труде да постану Турци, преузимајући управи ингеренције на локалном нивоу. И поред тога, многи "преобраћени" су деценијама, ако не и вековима, били "криптохришћани" (Олга Зиројевић) јер сиромашније становништво није имало никакве користи од "турчења". Али, далеко од тога да је само преотимање од стране ислама дало поразне последице.

Срна | Глас Српске | 6.9.2020

БЕОГРАД - Први предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је да је православље стуб српског идентитета, којим се српски народ брани, и посебно је на удару.

“А снажно је јер је интегрисало сва стара словенска вјеровања, као и народну културу, што није изгубљено са појавом хришћанства, него је постало његов дио као тековина људског рода”, рекао је Караџић за “Вечерње новости”.

Он је оцијенио да су Срби, уз Јевреје, једини народ који се “бори за ваздух”, односно који брани оно што не смије бити угрожено, а то је голи опстанак и сопствени идентитет.

08. март 2020 | Вечерње новости | пише Радован Караџић

Некадашњи председник РС Радован Караџић о односима у БиХ: Мржња није патриотска обавеза, већ доказ велике инфериорности. Хрвати и "Караџићеви Срби" сарађивали су током сукоба на хуманим пословима, али никад на штету муслимана

Ја сам пре рата, на Изетбеговићеву молбу, престао да говорим о "хришћанској већини у БиХ, коју СДА жели да потчини". То сам говорио да би Европљанима био јаснији апсурд, али ту није било никакве хришћанске солидарности. Привидни, па и стварни бољи односи почивали су искључиво на разуму, комплементарности и схватљивости хрватских тежњи у БиХ. Ни Срби, ни Хрвати, нису пледирали на доминацију над другима у унитаризованој и централизованој БиХ. То је било, и остало, опредељење СДА, до данашњих дана.