Институт за истраживање српских страдања у XX веку

09.07.2018 | Detektor.ba

У наставку суђења Алминку Исламовићу, свједок Државног тужилаштва је изјавио да га је оптужени ударао у старој станици полиције у Босанском Броду у прољеће 1992. године.

Ранко Ђабић је казао да је био први затвореник којег су припадници Војне полиције довели крајем марта 1992. године у стару зграду полиције у Босанском Броду. Једнога дана, како је рекао, у просторију у којој је био притворен дошао је Исламовић и уперио прстом у њега и казао му да устане да види “колико његових удараца може да поднесе”.

“Кад сам се пробудио, други затвореници су ми рекли да ме ударио десет пута. То је био наш први сусрет. Други сусрет је био када ме ставио у ауто и ишли смо да се провозамо кроз град. Тада сам му ја испричао своју повијест и он је скроз окренуо лист према мени”, посвједочио је Ђабић и додао да оптужени није био зао према затвореницима.

САРАЈЕВО, 28. МАЈА /СРНА/ - У наставку суђења припаднику ХВО-а Алминку Исламовићу за злочин над српским цивилима у Броду 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Лазар Шљука изјавио је да је 2. маја те године приликом преласка из Славонског у Босански Брод видио Србе везане за ограду моста преко Саве, за који се очекивало да ће бити бомбардован.

Шљука је рекао да не зна колико су Срба припадници ХВО-а везали са хрватске стране, а да их је са друге стране било двадесетак.

"Прошао сам брзо поред њих, нисам имао кад да гледам јер сам чуо да они као живи штит треба да сачувају мост од бомбардовања", изјавио је свједок у Суду БиХ.

Он је навео да су га са Ранком Кушићем 1. јуна 1992. године у Славонском Броду заробили припадници ХВО-а и муслиманских јединица и предали Никици Јозићу Бритви у Дом полиције у Босанском Броду да пишу изјаву. Никица га је, каже, тако ударио пендреком по руци да му је пукла кошуља.

14/05/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Слободан Констадиновић испричао је да је ухапшен у марту 1992. године и одведен у Славонски Брод, гдје је у Радничком дому провео 21 дан.

Констадиновић је рекао да су 16. марта 1992. године његову кућу у Броду опколили војници Хрватског вијећа одбране, међу којима је препознао Блажена Кљајића, Перу и Драгу Маринића, те Алминка Исламовића, којег је знао од дјетињства.

"Већина тих војника ми је била непозната. Дошли су код мене и тражили оружје јер су сумњали да сам потенцијални снајпериста. Наравно да ништа нису нашли. Пуцали су по кући, а ја сам везан лежао на земљи", навео је свједок.

16/04/2018 |  РТРС

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Хазва Нукић рекла је да су је комшије муслимани из села Кобаши у којем је живјела оптужили да је била "повезана са четницима", због чега су је ухапсили војни полицајци у Славонском Броду, гдје је радила, и предали војној полицији у Босанском Броду.

Нукићева је у Суду БиХ навела да је до избијања рата свакодневно путовала у Славонски Брод, гдје је као медицинска сестра радила у амбуланти, те да је у мају 1992. године само два пута могла да дође кући јер није било превоза преко Саве.

"У Славонском Броду ме је, 29. јуна 1992. године, ухапсила војна полиција, под оптужбом да сам четничком војводи у Босанском Броду била веза. Након мјесец дана предали су ме војној полицији у Босанском Броду, тачније Индири Камерић која ми је прочитала шта су комшије рекле за мене. Након тога, спровели су ме у подрум стадиона `Полет` у којем је било још пет жена Српкиња", истакла је Нукићева.