Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 21. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама.

"Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око", рекао је Цвијановић.

Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му је Клајић избио око.

Цвијановић је додао да му је стрина, са којом је разговарао у Брчком 1993. године након што је размијењена, рекла да му је отац из Средњошколског центра одведен у Доњу Махалу и да се никада није вратио.

САРАЈЕВО, 14. МАРТА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер.

Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а.

Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке, те да је Перо Винцетић био тај који је скоро увијек тражио наоружање.

Свједок је рекао да се 9. маја, када је један број мјештана камионом одведен из села Букова Греда, мјешанима обратио /један од оптужених/ Марко Доминковић, који је тражио да се преда цјелокупно наоружање.

21/02/2018 | РТРС | СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Петар Цвијановић изјавио је у Суду БиХ на суђењу припадницима ХВО за злочине над Србима у Орашју, да је Мато Живковић звани Ракијица 9. маја 1992. године тукао затворене српске цивиле у шупи у Доњој Махали, те да су војници Макси Гајићу забили у врат нож од бајонета, а Аћиму Цвијановићу избили око и одсјекли дио коже на глави.

На суђењу десеторици припадника ХВО, Цвијановић је испричао да је по наређењу маскираних припадника хрватске војне полиције отишао испред сеоске читаонице.

"Скупило се око 50 Срба, међу којима је било жена. Мушкарци су ухапшени, а жене враћене кућама. Пред читаоницом је био камион Миће Гаврића, у који су нас натјерали да уђемо. Видио сам да су Гаврића одвели неки непознати војници, али не знам гдје", испричао је Цвијановић.

07/02/2018 |  РТРС

Суђење десеторици припадника Хрватског вијећа одбране, који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, данас је у Суду БиХ прекинуто због техничких проблема са видео линком из Београда.

Лоше везе између судова у Сарајеву и Београду онемогућиле су да започето давање исказа свједока Тужилаштва БиХ Јоке Божић, која је живјела у Буковој Греди код Орашја, буде доведено до краја.

Након више прекида на везама, Суд је одлучио да данашње рочиште буде прекинуто.

Срна | 24. 01. 2018 | Блиц

У наставку суђења десеторици припадника ХВО, оптужених за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993, сведок Тужилаштва БиХ Мирко Сарић рекао је да му је отац, након што је размењен, испричао да су га испред породичне куће сурово претукли Перо Винцетић и Иво Живковић.

Сарић је испричао у Суду БиХ да је као припадник резервног састава милиције, у којем су били и Хрвати, патролирао на подручју села Бука, те да је средином марта 1992. са Славком Ивановићем повучен у Букову Греду како би избегли евентуалне непријатности од припадника "Зенги", који су долазили из Хрватске.

Он је потврдио да су проблеми почели средином априла када је постављен пункт на Циглани, на излазу према српским селима између Букове Греде и Столице, који су држали наоружани момци у маскирним униформама, те да нико није могао да изађе из села.