Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - Свједок Вељко Пекић рекао је у наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године да је његов брат Лука од посљедица мучења преминуо у логору у Доњој Махали, а да су Слободан Пантић и Цвијетин Максимовић касније спомињали да су Луку тукли и мучили Мато Живковић звани Ракијица, извјесни Марко и Пера Винцетић звани Коњ.

Пекић, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је да је Луку посљедњи пут видио 17. или 18. маја 1992. године, када су га на пункту у Доњем Ракићу заробили припадници ХВО-а и одвели у логор у Доњу Махалу.

Он је додао да је од Слободана и Цвијетина, који су затворени неколико дана прије Луке, чуо да су га тукли више него остале, а да тада нису знали ко је то радио.

"Када су размијењени, рекли су ми да су Луку сјекли по бедрима, по ранама посипали со, забијали му шрафцигер у шаку. Касније су у вези са тим спомињали неког Живковића Ракијицу, неког Марка и Перу Винцетића", истакао је Вељко Пекић.

23/01/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године свједок Тужилаштва БиХ Драгица Татић испричала је како је сазнала да је њен супруг Живко Татић страдао приликом копања ровова на подручју Орашја у децембру 1992. године. Татићева је испричала да је са дјецом напустила Нови Град у општини Оџак, а да су њен супруг Живко и други чланови породице остали, преноси Бирн.

Она је додала да је потом чула да су почели напади, да су их све одвели у логор, те да је сазнала да је њен супруг био затваран на више локација, а на крају доведен у Орашје.

19/12/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године данас су у Суду БиХ свједоци Тужилаштва БиХ испричали да су сазнали за страдања чланова својих породица током заробљеништва.

Стојанка Станковић рекла је да је чула да је њен брат Стојан Кршић ухапшен у мјесту Јосиповац у Хрватској док се враћао из Њемачке, те да је, према њеним сазнањима, пребачен у Брод, а потом у Оџак и Орашје.

Она је навела да је у Броду од Саве Јеремића, који је са њеним братом био у логору, сазнала да јој брат није жив, преноси Балканска истраживачка мрежа.

07/11/2018 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Горан Пантић рекао је да је три дана био у коми након што су га у школи у Орашју претукли Мато Живковић звани Ракијица, Пера Винцетић звани Коњ, Дамир Кљајић звани Дама и још неки припадници војне полиције ХВО-а.

Пантић је данас пред Судом БиХ изјавио да је заробљен 5. маја 1992. године у Горњем Свилају, те да је након више локација гдје је био затваран, са око 600 Срба из Славонског Брода пребачен у Орашје крајем августа исте године.

Свједок је рекао да су у Орашје дошли исцрпљени и гладни, јер су претходно, током заточеништва у Босанском Броду, копали ровове, гдје је он два пута рањен.

24/10/2018 | РТРС | СРНА

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Светозар Поповић изјавио је да су га у том периоду у школи у Доњој Махали, гдје су га затворили припадници ХВО-а, тукли, између осталих, оптужени Анто и Мато Живковић.

Поповић је пред Судом БиХ рекао је да је заробљен 8. маја 1992. године, када је са мјештанима Новог Града кренуо на српску територију, након обећања припадника ХВО-а да ће их пустити када предају оружје.

"То је била превара. Ухапсили су нас и затворили у основној школи у Оџаку, па пребацивали у Нови Град, Босански Брод, Славонски Брод, а одатле скелом преко Саве у Доњу Махалу. Били смо исцрпљени од глади, међу нама је било и болесних, а на многима су биле видљиве посљедице од батина које смо добијали гдје год смо били", испричао је Поповић.