Институт за истраживање српских страдања у XX веку

26/06/2019 |  РТРС | СРНА

На суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Маријан Микић рекао је данас да је око мјесец дана чувао притворене Србе у Средњошколском центру, међу којима је било болесних и рањених.

- Када сам са својом групом први пут дошао у средњу школу, не знам колико је било људи у дворани. Изгледали су уморно, исцрпљено, болесно. Било је и пет, шест рањених, па је мој надређени Данијел Никић звао доктора да их прегледа, након чега им је сестра Слађа Живковић свакодневно давала ињекцију - рекао је Микић.

Он је навео да не зна да ли су заробљеници били у лошем стању када су притворени, те да не зна када и гдје су поједини рањени.

САРАЈЕВО, 27. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Петар Поповић рекао је данас да га је током заробљеништва у логору у Доњој Махали највише мучио Мато Живковић звани Ракијица који га је тјерао да зарђалим ножем сам себи вади зубе и бренером му пржио руке.

"Ја то нисам могао да урадим, а он ми је онда зарђалим комбиниркама извадио пет златних навлака. Морао сам са Јелићем, који је са мном заробљен, да се држим за руке, а онда би пуштали струју. Уши су ми бушене хефталицом, а Ракијица ми је бренером пржио руке. Та мучења су трајала док њима не досади", рекао је Поповић.

Поповић је испричао да је као припадник Лаке челиначке пјешадијске бригаде, са Миленком Јелићем, Ранком Антонићем и Грујом Ђајићем заробљен 12. децембра 1992. године након пада Вучиловаца, те да је затворен у школу у Доњој Махали гдје је било много затвореника, међу којима су биле жене и старци.

13/03/2019 |   РТРС | СРНА

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици припадника Хрватског вијећа одбране оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. године.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, те Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју. На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама.

САРАЈЕВО, 6. МАРТА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ рекао је да је, због страха за живот, морао научити текст који је написао командир логора у Доњој Махали Перо Винцетић звани Коњ и пред страним новинарима изјавити да је учествовао у нападу на село Видовице у којем је сјекиром убио старицу.

Свједок, који није желио да му се име и фотографија јавно објаве, потврдио је да је био мобилисан у резервни састав ЈНА, али да није учествовао у нападу, да не зна детаље шта се тамо догађало и да није починио никакав ратни злочин.

Испричао је да су га са Сенаидом Љутићем и Максом Гајићем 2. маја 1992. године на улазу у Видовице заробили полицајац Жељко и двојица његових комшија, након чега су их одвели у неку шупу у Доњој Махали гдје су били затворени десетак дана.

САРАЈЕВО, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици оптужених за злочин над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Нада Митровић рекла је да је од Пере Божића чула да је њен стриц Игњо Арсенић, са којим је био затворен у Доњој Махали, био страшно претучен и да је још био жив када су га војници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ убацили у врећу.

Митровићева је рекла да је са мајком била у Брчком, а да су отац и стриц остали у Вучиловцу у којем су живјели Срби до његовог пада 12. децембра 1992. године.

Она је испричала да је сутрадан код њих дошао отац "сав блатњав и не баш при себи".