Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Сарајево - Бивши начелник за послове инжењерије 104. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО) Алија Фитозовић рекао је јуче на суђењу десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године да су српски затвореници повремено коришћени да копају резервне линије у зони одговорности Другог батаљона на подручју Домаљевца.

Фитозовић је додао да је чуо да су они били затворени у школи у Доњој Махали и да су на рад довожени комбијем, али да не зна ко их је довозио и враћао назад.

- Повремено сам виђао од 10 до 15 млађих људи који су  радили заједно са радним водом сачињеним од мјештана који су подлијегали војној обавези, а нису били способни за борбу. Када су били у Домаљевцу, били су смјештени у војној полицији - рекао је Фитозовић.

САРАЈЕВО, 17. ЈУЛА /СРНА/ - У наставку суђења пред Судом БиХ десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, бивши помоћник за безбједност Другог батаљона 106. бригаде ХВО Јосо Дујменовић рекао је да је знао да су у школи у Доњој Махали били српски затвореници.

Овај свједок Тужилаштва је рекао да је 106. бригада формирана 15. маја 1992. и да је њен први командант био Ђуро Матузовић. Он је навео да је одласком на другу дужност, Матузовића замијенио Иво Оршолић, а да је замјеник команданта Другог батаљона до јесени 1992. био Јосо Недић, који је почео командовати овом јединицом.

Доласком Недића на мјесто командира Другог батаљона 106. бригаде, свједок је рекао да је добио задатак да обилази линије и провјерава утврђеност ровова, те да реагује приликом нарушавања дисциплине и током радова.

03/07/2019 |  РТРС | СРНА

На суђењу десеторици бивших припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Пејо Делић рекао је да је Кризни штаб наредио да се Срби "склоне и заштите", јер је знао да су у војну полицију стигли свакакви људи, склони криминалу, тучама и пљачкама.

Свједок је изјавио да су Срби "смјештени" у фискултурним салама основних школа у Орашју и Доњој Махали у које он никада није ушао.

Овај бивши припадник Првог батаљона 106. бригаде ХВО-а потврдио је да је од раније познавао неке од затвореника.

26/06/2019 |  РТРС | СРНА

На суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Маријан Микић рекао је данас да је око мјесец дана чувао притворене Србе у Средњошколском центру, међу којима је било болесних и рањених.

- Када сам са својом групом први пут дошао у средњу школу, не знам колико је било људи у дворани. Изгледали су уморно, исцрпљено, болесно. Било је и пет, шест рањених, па је мој надређени Данијел Никић звао доктора да их прегледа, након чега им је сестра Слађа Живковић свакодневно давала ињекцију - рекао је Микић.

Он је навео да не зна да ли су заробљеници били у лошем стању када су притворени, те да не зна када и гдје су поједини рањени.

САРАЈЕВО, 27. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Петар Поповић рекао је данас да га је током заробљеништва у логору у Доњој Махали највише мучио Мато Живковић звани Ракијица који га је тјерао да зарђалим ножем сам себи вади зубе и бренером му пржио руке.

"Ја то нисам могао да урадим, а он ми је онда зарђалим комбиниркама извадио пет златних навлака. Морао сам са Јелићем, који је са мном заробљен, да се држим за руке, а онда би пуштали струју. Уши су ми бушене хефталицом, а Ракијица ми је бренером пржио руке. Та мучења су трајала док њима не досади", рекао је Поповић.

Поповић је испричао да је као припадник Лаке челиначке пјешадијске бригаде, са Миленком Јелићем, Ранком Антонићем и Грујом Ђајићем заробљен 12. децембра 1992. године након пада Вучиловаца, те да је затворен у школу у Доњој Махали гдје је било много затвореника, међу којима су биле жене и старци.