Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Милорад Митровић изјавио је да је у логору у Доњој Махали вјешан за кошаркашки кош и страшно претучен јер се пријавио да преко Црвеног крста иде у размјену.

"Полицајци су ме тукли два часа, вјешали наопачке за кош, а полицајац Бакир ми је ножићем сјекао десно уво које ми се касније инфицирало и морао сам га оперисати. Онда су ме убацили међу ратне заробљенике гдје су нас Загрепчани, који су ту упадали кад су хтјели, наставили тући. Тада сам добио батине које нисам добио за годину дана колико сам провео у логору. Ујутро сам морао ићи копати ровове", свједочио је Митровић.

Овај седамдесетосмогодишњак испричао је у Суду БиХ да су га крајем августа 1992. из стана у Орашју одвела четири војна полицајца у Средњошколски центар у којем је у фискултурној сали затекао тридесетак затворених Срба.

11/12/2019 |  РТРС | Извор: СРНА

У наставку суђења десеторици припадника ХВО за злочине над Србима у Орашју 1992. године, заштићена свједокиња Тужилаштва БиХ "С-2" изјавила је данас да су је у логору у Доњој Махали силовали Мате Живковић Ракијица, Мате Баотић Чикин и Дамир звани Дама.

- Стално су ме одводили, неко од њих дође ноћу, удари ме ногом у ногу и каже: "Дижи се!". Ракијица ме сваку ноћ водио у неку оставу и силовао. А једном ме је силовао и у ходнику иако сам била болесна - рекла је свједокиња.

Она је потврдила да је свакодневно виђала Ракијицу, за којег је рекла да је био нижи, мало храпавог лица и носио бијели опасач.

САРАЈЕВО, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Мила Дачић рекла је да је два дана након напада на то село на телевизији гледала сахрану убијених Срба, међу којима су били и чланови њене најуже породице и рођаци.

На почетку данашњег свједочења, Дачићева је објаснила да се страдали чланови њене породице презивају Бунијевац, те да је грешком, приликом уписа у матичне књиге умрлих, написано Буњевац.

Она је навела да су јој убијени отац Ђорђо, мајка Ковиљка, брат Горан, стриц Рајко, стрина Миросава и њени синови Ранко и Милан са супругом Славојком.

Дачићева је рекла да су у нападу на село Чемерно убијени и Рашевићи, Трифковићи и Дамјановићи.

13/11/2019 | РТРС | СРНА

На суђењу десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју, прочитана су два исказа преминулог свједока Тужилаштва БиХ Недељка Марића у којима је свједочио о тортурама којим су били изложени Срби заробљени током протеклог рата у логорима у Доњој Махали и Средњошколском центру у Орашју.

Током саслушања у Центру јавне безбједности /ЦЈБ/ Добој 13. марта 2009. године, рекао је да су 11. јуна 1992. два припадника ХВО-а одвели њега и супругу у Средњошколски центар у Орашју, додајући да су тада приведени сви Срби који су били у том граду.

Марић је изјавио да је већ тада било око 150 затвореника, с тим да су Српкиње удате за муслимане или Хрвате одмах пуштене кућама.

САРАЈЕВО, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Сока Максимовић данас је на суђењу за злочине почињене на подручју Орашја рекла да је чула приче о убиству свог сина у мјесту Букова Греда у мају 1992. године, као и да је, након што су пронађени посмртни остаци, држала његову лобању у рукама.

Максимовићева је навела да је напустила Букову Греду прије 9. маја 1992. године, када је убијен њен син Зоран и други мјештани, а да је за његову судбину сазнала из прича.

"Причали су они који су остали ту, како су узели њих четворицу, све их ударали, одвели у њиве и тамо их побили", рекла је Максимовићева, додавши да су осим Зорана убијени Мићо Гаврић, Драго Цвијановић и Лазо Васиљевић.