Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ /АБиХ/ Ахмету Сејдићу за нечовјечно поступање према српским цивилима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, свједок Тужилаштва БиХ Хамед Ришљанин рекао је да није имао информацију да становништво села Бучје у општини Горажде представља безбједносну опасност.

Према оптужници, Сејдић је злочин починио у периоду од јула 1992. до фебруара 1993. године и на терет му је стављено да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу озљеда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Ришљанин, који је почетком рата био командант Територијалне одбране /ТО/ Горажде, рекао је да је присуствовао састанцима Кризног штаба, који је 5. и 6. јула 1992. године донио одлуку о разоружавању цивила Бучја.

На питање Тужилаштва да ли је имао информацију да цивили Бучја представљају безбједносну пријетњу, одговорио је негативно, нагласивши да се и не сјећа да је био напад из правца Бучја.

28.03.2016 19:26 | Срна

Сарајево - Суђење Ахмету Сејдићу, бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, почеће 18. априла.

Према оптужници, Сејдић је наредио и учинио нечовјечно поступање према цивилима српске националности и ратним заробљеницима, припадницима Војске Републике Српске /ВРС/ на подручју ове три општине.

Сејдић је, како се наводи у оптужници, злочин починио од јула 1992. до фебруара 1993. године. На терет му је стављено и да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу повреда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Тужилаштво БиХ је за доказивање кривице Ахмета Сејдића планирало да саслуша 51 свједока. Према процјени Тужилаштва, за доказни поступак потребно је 30 рочишта.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. МАРТА /СРНА/ - Вјештак графолог Исмет Катана потврдио је у Окружном суду у Источном Сарајеву да се на документу о преузимању заробљених Срба на Троврху из Полицијске станице у Горажду 1992. године налазе потписи четворице оптужених за учешће у њиховом убиству.

Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара.

Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени.

САРАЈЕВО, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Почетак суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен над српским цивилима у Горажду заказан је за 24. март пред Судом БиХ.

На статусној конференцији тужилац Маријана Чобовић није прецизирала колико ће позвати свједока, али је рекла да јој је за извођење доказа потребно 85 радних часова, преноси Бирн.

Одбрана оптужених план извођења доказа изнијеће након што Тужилаштво БиХ заврши доказни поступак.

Меркез, Богунић и Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.

Суд БиХ потврдио је 11. јануара оптужницу која Меркеза, Богунића и Хурића терети за ратни злочин над српским цивилима у Горажду током 1992. и 1993. године.

САРАЈЕВО, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Суд БиХ потврдио је оптужницу која Ахмета Сејдића терети за ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника српске националности.

У оптужници се наводи да је Сејдић током оружаног сукоба између такозване Армије БиХ и Војске Републике Српске на територији општина Рудо, Вишеград и Горажде од почетка јула 1992. до средине фебруара 1993. године нечовјечно поступао према српским цивилима и ратним заробљеницима, саопштено је из Суда БиХ.

Према оптужници, Сејдић је у својству команданта Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ, наредио, подстрекавао, помагао, учинио, дозволио, омогућио, сагласио се или на други начин учествовао у припремању, помагању, противзаконитом затварању и пресељењу становништва.