Институт за истраживање српских страдања у XX веку

11/01/2017 |  16:01 ⇒ 20:16 | РТРС  | Срна
Свједоци Тужилаштва БиХ Недељко Вучковић и Миле Гојић данас су пред Судом БиХ, у наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, испричали кроз какве су тортуре прошли након што су их у септембру 1995. године на ратишу у Возући заробили припадници одреда "Ел муџахедин".

Вучковић и Гојић били су припадници Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ када су их заробили муџахедини, након што су десетак дана лутали кроз шуме у Возући.

Вучковић је рекао да су у групи војника ВРС који су том приликом заробљени били и заштићени свједоци С1, С2, као и Миле Војић, Неђо Пећанац и Боро Гавић.

Оба свједока испричала су да је групу заробљеника пресрео муџахедин црне пути у возилу "џип" који је хтио да их стријеља, али да су то спријечила два муџахедина у цивилној одјећи.

28.12.2016 15:38 | Срна
Сарајево - Свједок Тужилаштва БиХ Сафет Сивро рекао је данас на суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину да је имао информацију да је након напада на Возућу у септембру 1995. убијено око 60, а заробљено 57 "четника", што је уписао у ратни дневник који је водио.

Сивро се у Суду БиХ У наставку суђења Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, присјетио акције "ослобађања" Возуће, односно операције "Фарз", када је са истуреног командног мјеста Луке прешао на осматрачницу корпуса на Клек.

"На Клеку је било нас 13 до 15, начелник артиљерије, везе, а и командант Трећег корпуса уочи операције жФарзж. Истурено командно мјесто је имало телефонску везу са свим јединицама које су учествовале у нападу, укључујући и одред Ел муџахедин', навео је Сивро.

10/12/2016 |  17:09 ⇒ 11/12/2016 | 09:52 | РТРС

Крајем марта, пред Судом БиХ, почело је суђење ратном команданту 3. корпуса тзв. Армије БиХ Сакибу Махмуљину. Оптужница га терети као надређеног одреду "Ел муџахедин" чији су припадници починили монструозне злочине над српским заробљеницима, на подручју Возуће 1995. године.

Осуда или одбрана оптуженог Махмуљина!? Шта је стварна намјера поступајућем тужиоцу, наслућивало се још оног тренутка када је потписао обимну оптужницу. И у њој, риплијевски промијенио крактер рата у БиХ.

Умјесто Дејтонске квалификације – трагични сукоб у региону, или хашке – оружани сукоб у БиХ, да ли самоиницијативно, сукобу је дао међународни предзнак. Али друга страна нису исламске земље које су изњедриле Возућке кољаче, већ тадашња Савезна Република Југославија.

САРАЈЕВО, 16. НОВЕМБРА /СРНА/ - Због тога што нису створени услови за унакрсно испитивање у Суду БиХ данас је одгођено саслушање два заштићена свједока Тужилаштва БиХ на суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Саслушање заштићених свједока "С 3" и "С 4" одгођено је на захтјев одбране, која је истакла да им тужилац Седин Идризовић није доставио записнике из Хашког трибунала гдје су ови свједоци раније саслушани, због чега се не могу адекватно припремити за њихово испитивање.

Одбрана је истакла да Тужилаштво има обавезу да им достави све доказе, а посебно доказе свједока који су свједочили пред Трибуналом у Хагу.

САРАЈЕВО, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Бивши помоћник команданта за морал Петог брдског батаљона 328. бригаде такозване Армије БиХ Омер Мухић рекао је данас у наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину да је чуо за случај да су припадници јединице "Ел муџахедин" преотели 61 заробљеног припадника Војске Републике Српске /ВРС/ и да му није познато шта се са њима десило.

Мухић је напоменуо да само зна да су током заробљавања двојица младића изведена из те групе, односно, да их је спасио један од комшија, док су све остале преотели припадници "Ел муџахедина" и одвели их према првој линији у правцу Бочиње.

Он је рекао да се током 1995. године, у вријеме када су спровођене акције "Прољеће" и "Фарс", за заробљеног борца ВРС исплаћивало по 100 њемачких марака, а за заробљено наоружање 50 њемачких марака.