Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Проминуо је светом наш уважени колега и саборац 

Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.

 

Надахнути беседник. Борац за Истину. Мудар и частан Човек. Био је члан Научног већа Института, и наш пријатељ.

Биографи ће забележити и: Предраг Р. Драгић Кијук рођен је у Крагујевцу 1945 године, средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а стручна испитивања и усавршавања имао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће Библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник члан је Удружења књижевника Србије, по позиву.

Проминуо је светом наш уважени колега и саборац 

Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.

 

Надахнути беседник. Борац за Истину. Мудар и частан Човек. Био је члан Научног већа Института, и наш пријатељ.

Биографи ће забележити и: Предраг Р. Драгић Кијук рођен је у Крагујевцу 1945 године, средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а стручна испитивања и усавршавања имао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће Библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник члан је Удружења књижевника Србије, по позиву.

Београд 28. 11. 2011 | Срна


Сенатор Републике Српске Миливоје Иванишевић упутио је писмо председнику Српске Милораду Додику са предлогом да покрене иницијативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима који су дали допринос стварању Српске.

То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што је Албанска споменица уведена после Првог светског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сећање и у част добровољаца који су дали животе за српски народ и Српску.

"Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете иницијативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своје поштовање бар према погинулим, ако не и према свим српским добровољцима који су дали допринос стварању РС", наводи Иванишевић у писму Додику, у које је Срна имала увид.