Институт за истраживање српских страдања у XX веку

МИЛИЋИ, 5. МАЈА /СРНА/- Рускиња Нина Петровна Мјазина, мајка руског добровољца Олега Станиславовича Ктитарјенка, који је погинуо 1995. године као припадник Војске Републике Српске /ВРС/, данас је посјетила ново градско гробље у Милићима гдје је Олег сахрањен, да би запалила свијећу за покој душе погинулог сина и присуствовала помену који је служио свештеник Љубиша Вујичић.

Пуних 16 година након завршетка рата ова поносна мајка није знала шта се десило са Олегом, а потврду о његовој смрти добила је када је видјела његово име на списку погинулих који је објављен у књизи Олега Ваљецког "Бели вукови – Српски дневник руског добровољца 1993-1999.".

Петровна је новинарима изјавила да је Олег у Републику Српску дошао у октобру 1994. године из Доњецка да би заштитио православни народ.

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Адвокат Милан Романић поднио је Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача, јер ни након више oд три године није добио одговор на питање зашто нису ријешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случају "Добровољачка".

Романић је пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, који су убијени почетком маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Tужилаштво БиХ је 17. јануара 2012. године донијело наредбу о обустављању истраге у случају "Добровољачка" против укупно 14 лица, међу којима Ејупа Ганића, Заима Бацковића и Јована Дивјака.

Истрагу је обуставио међународни тужилац Џуд Романо, који је тада обавијестио Министарство унутрашњих послова Републике Српске да "само оштећена страна има право да поднесе притужбу", што су породице погинулих бораца и учиниле.

У прошлом рату на просторима бивше Југославије, посебно у некадашњим републикама, данас самосталним државама Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини живот је изгубило неколико хиљада држављана Републике Србије. Реч о недужним младим људима који су данас неправедно заборављени од нације, цркве и државе. Заборављени су од оних за које су дали своје животе. Жалосно је што је тако  и што успомену на њих негују још једино њихове унесрећене породице.

Подстакнути тим вишегодишњим немаром државних институција ми смо пре годину дана пришли истраживању у коме за сваког српског покојника из тог времена и са тих простора желимо да утврдимо, а потом и публикујемо, основне личне податке (име, очево име и презиме, годину и место рођења и годину и место страдања). Покушали бисмо да обезбедимо и фотографију покојника и, можда, дамо назнаку „Припадник ЈНА“ или „Добровољац“.

Прикупљање података и израду монографије сматрамо својим националним дугом и према покојницима и према њиховим породицама.

ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ - Служењем парастоса и полагањем цвијећа у спомен-соби у Трнову данас је обиљежена 21 година од страдања 124 српска цивила и 157 припадника Војске Републике Српске из Трнова.

Милена Витковић, којој су муслимански војници на православни празник Огњену Марију 1992. године убили 10 чланова породице, међу којима је и дијете од годину и по, каже да јој је сваки дан исти јер устаје и лијеже са тугом.

"Сви су побијени на Трескавици, а нико никада није одговарао за овај злочин. Али, ако не одговара на овом суду има Божији суд и стићи ће га Божија казна", рекла је она.

Јела Витковић, којој је муж на мучки начин убијен на данашњи дан 1992. године, каже да до данас нико није одговарао за овај злочин.

Према њеним ријечима, муслимански војници су њеног мужа везали сајлама и тако га вукли кроз Трново, а тијело му је пронашла у мјесту Рајски до, бачено под дрво.

15. јуна 2013. напустила је овај свет велики пријатељ Срба, чувар и борац за Истину и Правду,  наша грчка сестра Ставроула (Стела) Џатрас.

Преносимо последње збогом професора Вишеслава Симића.


Земљом још гмижу и Медлинка и Хилари, и Наташа и Соње, за собом остављајући трагове непочинстава и плач и беду.

Али, узнела се једна душа, чиста и непорочна, телесно изнемогла да настави отпор онима који верују да су владари овог света.

Некада је моћ баш у телесном непостојању, у бивствовању вечном у сећању, у истрајном треперењу у висинама, као зрачак наде онима који по мраку тумарају, покорени, поробљени, немоћни да зажаре бакљу водиљу...

Изгубили смо ангела хранитеља земаљског, племениту, утешујућу, праштајућу мајку, која никада није тражила захвалност и похвале (а веома мало их је и добила од данашњих острвљених Срба), која нас је храбрила, бодрила, не допуштајући нам да посустанемо пред нападима Лажи, Зла и Неправде, која је, бранећи наш народ, наш образ и нашу будућност, издржала, стамено и достојанствено, најпрљавије ударе, увреде и оптужбе.