Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник... Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ

БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, никада се не опоравивши од мањка кисеоника.

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ - Због свих пропуста и опструкција у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву, адвокат Милан Романић поднио је кривичну пријаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача.

Романић, пуномоћник породица убијених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, појаснио је за Срну да је још 25. и 26. јануара 2012. године поднио приговор Канцеларији главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара 2012. године да се истрага у предмету "Добровољачка" - обуставља.

"У вријеме подношења приговора, вршилац дужности главног тужиоца БиХ била је Јадранка Локмић-Мисирача, која тада, као и Салиховић касније, нису предузели ништа да се приговори породица Томовић и Гвозденовић ријеше за вријеме њихових мандата, а што је у супротности са начелом легалитета кривичног гоњења", истиче Романић.

Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, очекују да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића, наредбодавца напада на колону, донијети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година.
 
Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ

БИЈЕЉИНА, 15. МАЈА /СРНА/ - Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. у колони напуштали Тузлу.

Војници су се, према ранијем договору са тузланским властима, повлачили из касарне "Хусинска буна", и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

За овај злочин, у којем је убијено 59 војника, а 44 су рањена, до данас нико није одговарао.

Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају, јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове - на дан када је "и крв горјела".

Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, данас ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Гордана, сестра убијеног Обрада Гвозденовића, који је у чину потпоручника био у служби при Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву, у свом свједочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном војном јединицом, већ се ради о - административној јединици.

"Мој брат Обрад убијен је 2. маја 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Војне болници према Дому ЈНА заједно са медицинским особљем.

Сматрам да је истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да је вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем заташкавања трагова, односно неутврђивања свих потребних и релевантних чињеница које би довеле до оптужења осумњичених лица за овај злочин", наводи Гордана.

Она категорично одбацује констатацију Тужилаштва БиХ да је током истраге утврђено да су погибије и рањавања припадника ЈНА, а међу њима и њеног брата Обрада, настале као резултат "законитих радњи због тога што су жртве у моменту када је на њих отворена ватра представљале `законите мете`".

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случају "Добровољачка" резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извјештај Тужилаштву, достављено је 117 докумената са око 470 страница у којима је прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву 2. и 3. марта 1992. године.

Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање кривичних дјела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака, у њиховом извршавању.

Правосуђе БиХ поново је остало нијемо не само на ове доказе, већ и наводе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду на различите начине.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.