Институт за истраживање српских страдања у XX веку

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу, који је окполио касарну.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице којој, међутим, припадници Зенги нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.

Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.

БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.

После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.

Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим ријечима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

"Ја сам међу првима рањен у обје ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може ријечима објаснити", истиче Иконић.

Поново објаљујемо из архиве интервју који је почетком 2012. године дао новинару Печата Биљани Живковић.