Институт за истраживање српских страдања у XX веку

У неверици, опраштамо се од колеге, саборца и пријатеља пуковника Миленка Аврамовића, оснивача прве школе хуманитарног деминирања и даровитог књижевника посвећеног очувању памћења милићких и свесрпских жртава протеклог рата.

Пуковник Миленко Аврамовић рођен је 2. марта 1959. године у селу Вуковићи, недалеко од Милића, у Бирчу, оном делу Републике Српске које је у два светска, као и недавном рату за опстанак претрпело геноцидна разарања. Као школовни војник (средња Војна школа, Сарајево; Војна академија, инжињерија, Београд) био је на првим линијама одбране свог народа у последњем рату. Док је постојала Војска Републике Српске, пуковник Миленко Аврамовић био је један од руководилаца тешког и неизвесног посла разминирања, за који по његовим речима: „нису довољни само средства, стручност и знање, већ и срећа“.

Одласком у пензију посветио се хуманитарном и истраживаком раду, у оквиру кога и сарадњи са Институтом за истраживање српских страдања у 20. веку. Плод те сарадње је и објављивање његове двојезичне (на српском и енглеском језику) монографије „Спомен-соба Милићи: страдали 1992–1995 : за крст часни и слободу златну“; књиге памћења Милићана, 266 суграђана, жртава и бораца који су дали животе за опстанак Српства у милићком и шире бирачком, маленом делу Подриња, током Србима наметнутог рата 1992–1995. године.

11. март 2016 | РТРС

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан 1995. у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао.

Снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо.

Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу...

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 20 година, 27. јануара 1996. године.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У "Силосу" је било заточено 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

ДОБОЈ, 9. ЈАНУАРА /СРНА/ - Паљењем свијећа и полагањем вијенца пред спомен-бистом Споменку Гостићу, најмлађем припаднику Војске Републике Српске који је погинуо 1993. године на Озрену, Православна омладина Добоја и локална навијачка удружења обиљежили су 9. јануар - Дан Републике Српске.

Спомен-биста Гостића налази се у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, а овом чину придружило се и свештенство добојске Tреће парохије.

Парох Душко Недић задовољан је данашњим чином Православне омладине, за коју је нагласио да је отргла од заборава Гостићеву жртву.

Представници навијачких удружења изразили су спремност да Гостићу одају почаст и на датум његове погибије 20. марта.

Споменко Гостић /рођен 1978. године/ као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Tада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.

29/09/2015 | 13:07 | Извор: СРНА
Полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код породичне гробнице на мјесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен је Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића и 24 године од његове погибије у бјеловарској касарни у Беденику.

Вијенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, предсједник Скупштине општине Милован Баришић и делегација Општинске Борачке организације на челу са предсједником Драгољубом Ћибићем.

"И данас смо се као и годинама уназад поклонили сјенама народног хероја мајора Милана Тепића. Његово дјело је понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирација новим генерацијама", изајавио је Злојутро.

Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар Даном сјећања на народног хероја Милана Тепића, а једна улица у том мјесту, као и у бројним другим градовима у Републици Српској и Србији, носи његово име и напомиње да је тешко на адекватан начин одати почаст таквом човјеку.

"Има још простора да се његово дјело изучава и обиљежава јер знамо да се у Хрватској поново појављују текстови о том дану и о том чину. Мислим да нисмо, ипак, довољно пажње посветили томе, па и самом спомен-обиљежју јер је ово породична гробница", изјавио је Злојутро и додао да ће се на томе и даље радити.