Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Љ. ЂУРИЋ | 22. март 2017 | Вечерње новости

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве

ДОБОЈ - Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена.

Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом "Ураган" и "Фарз", која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени у суровим ритуалима исламиста или да их одведу у њихов камп у Гостовић код Завидовића, где их је такође чекала само смрт.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле српску заставу.

Против Николиног убице, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.

Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних "Зелених беретки" Емина Швракића.

Драган ВУЈИЧИЋ | 04. октобар 2016. | Вечерње новости

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје

СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи "предали" под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало "звецка" оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало да стоји у Дрињачи, и сећање на судбину Мехмедалије највећи су антиратни допринос народа уз Дрину томе да се рат и његове страхоте никада више не понове.

Овако размишља Љубиша Ристић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку, човек који је истраживао ратне ожиљке српског народа на овом подручју.

12.07.2016 13:23 | Глас Српске

Сребреница - Документарни филма "Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу", који ће бити емитован крајем ове године, говори о српском страдању на данашњи дан на том подручју прије 24 године, а за који још увијек нико није судски одговарао.

У филму аутора Слађане Зарић, који је рађен у продукцији Информативног програма РТС-а, свједоци и преживјели причају како су на бруталан начин убијени цивили и заробљени војници Војске РС (ВРС) чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.

У филму и тексту су коришћене фотографије Милоша Цветковића. Напад на село Залазје, који је изведен на Петровдан 1992. године, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу.

Залазје, српско село на брду изнад Сребренице, удаљено само два и по километра од града. Стратешки веома важан положај који с једне стране контролише прилаз Сребреници, а с друге стране води ка руднику Сасе, Дрини и даље ка Братунцу.

ФОЧА, 29. МАЈА /СРНА/ - У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас је служен помен-парастос за 73 српска цивила и војника из тог краја који су погинули у протеклом рату, од којих је 56 свирепо убијено у злочину муслиманске војске 19. децембра 1992. године.

На Никољдан, прије 24 године, док су славили крсну славу, мјештане десетак јошаничких села припадници муслиманске војске из Горажда побили су на најмонструознији начин, одсијецањем дијелова тијела.

Сва села су спаљена, а најмлађе жртве били су двогодишња Данка Tановић, те брат и сестра - седмогодишни Дражен и десетогодишња Драгана Вишњић.

Њихова рођака од стрица Светлана Вишњић прислужила је данас седам свијећа. "Tог дана, убијени су ми дјед и баба, стричеви, двоје рођака и стрина", каже Светлана.