Институт за истраживање српских страдања у XX веку

11.05.2016 09:47 | Ж. Д.

Сарајево - Супруга судије Слободана Илића, за чије су убиство оптужени ратни командант Армије РБиХ у Сребреници Насер Орић и његов саборац и тјелохранитељ Сабахудин Мухић, засута је јуче увредама на рочишту у Суду БиХ.

Док је свједочила Јелици Илић је неколико десетина Орићевих сабораца и поштовалаца из Сребренице, који су присуствовали рочишту, добацивало "дабогда ти притисак скочио на 300", "дабогда цркла", смијали се и упућивали друге погрдне ријечи. Илићева је испричала да је након почетка сукоба у Сребреници са дјецом отишла у Србију и да је 12. јула 1992. године обавијештена да се у Залазју десио покољ и да мора доћи у Братунац, јер се не зна шта је са њеним супругом.

- Тијела убијених су довезена пред Дом здравља у Братунац, али Слободана није било - казала је Илићева.

САРАЈЕВО, 10. МАЈА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Јелица Илић рекла је данас у Суду БиХ да су посмртни остаци њеног мужа Слободана, који је убијен 12. јула 1992. године, пронађени током ексхумације на депонији смећа у Залазју.

У наставку суђења ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године, Илићева је навела да је током идентификације тијела, којој је присуствовао њен син, на костима руку пронађена бурма.

"Син је мислио да ли да је узме или не. Други син ми је рекао да ни данас не зна шта је он с тим урадио", рекла је Илићева.

Она је потврдила да је супруга, који је био судија у Основном суду у Сребреници, а потом у Суду за прекршаје у Братунцу, посљедњи пут видјела средином јуна 1992. године у Братунцу.

САРАЈЕВО, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Бранислав Станојевић рекао је данас на суђењу ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу да је чуо да неко у селу Залазје 1992. године преко мегафона командује: "Хватајте их живе, ето их вама у руке!", и да је тада посљедњи пут видио Ивана Цвјетиновића, Слободана Илића и свог дједа Миладина Станојевића.

Свједочећи о дешавањима у селу Залазје 12. јула 1992. године, Станојевић је пред Судом БиХ потврдио да су у село, у којем је до тада било мирно, око 9.30 часова пале три гранате испред куће гдје се налазио са својим дједом Миладином, те да је почела паљба муслиманских снага са свих страна.

"Бранили смо се колико смо могли, а онда сам побјегао у оближну кућу Драгана Ракића, гдје сам затекао Гавру Пајића и његовог братанца Славка, Негу Грујића, Тому Јеремића, Бошка Миловановића и Ацу Гордића", присјетио се Станојевић.

Објављено: 15/04/2016 | intermagazin.rs

Ратни командант муслиманске војске у Сребреници Насер Орић, који је пред судом БиХ оптужен за убиства три српска ратна заробљеника, био је предмет операције муслиманске тајне службе АИД под називом „Губер“.

На више од 1.500 страница докази и сведочења о умешаности Орића у злочине над властитим народом у Сребреници.

Операцију „Губер“ потписује тадашњи директор АИД-а Кемал Адемовић. А саслушања и прислушкивања обављали су припадници Службе државне безбедности у Тузли. Две деценије обиман досије скривен је од јавности, а Орић и његови сарадници су на слободи.

Сарајевско-сребренички национални херој Насер Орић или „Везир“ из Губера, осведочени је херој трговине хуманитарном помоћи и оружјем, главни благајник бројних скривених донација, колекционар злата и драгоцености; заштитник – послушних му, убица и злостављач властитих сународника и сабораца. Све то произилази из дебелог скривеног АИД-овог досијеа.

САРАЈЕВО, 5. АПРИЛА /СРНА/ - Свједоци Тужилаштва БиХ Видоје Илић и Милан Јеремић изјавили су данас у Суду БиХ да је ратни командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер Орић наредио да 12. јула 1992. године буде спаљено српско село Залазје.

Илић је рекао да је тог дана у селу Залазје видио Орића који је преко мегафона честитао својим војницима на освојеним српским селима око Сребренице.

У наставку суђења Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу за убиства српских заробљеника на подручју сребреничке и братуначке општине, Илић је говорио о нападу на село Залазје које је до 12. јула 1992. године било под контролом српске војске.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.