Институт за истраживање српских страдања у XX веку

01/12/2018 |  РТРС

Ослобађање Насера Орића у Српској се тумачи као посљедњи шамар српским жртвама. Али, од бх. правосуђа није једини. Правна сигурност и равноправност у политички донесеним пресудама не постоји. То потвђује чињеница да ни за једну од 30 хиљада српских жртава, за било којег команданта тзв. Армије Републике БиХ, није донесена правоснажна пресуда.

Ратни симболи, покличи, скандирање и овације за, прво осумњичене, а онда, готово по правилу ослобођене кривице.

Такав је сценарио за српску јавност у процесима против команданата и високих припадника такозване Армије Републике БиХ.

Орић је само један примјер правосудне неправде.

БЕОГРАД, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је тунел испод сарајевског аеродрома током рата био пацовски канал којим су се сарајевски муслимани наоружавали, а не "тунел спаса", како је представљено у емисији "Квадратура круга" емитованој на РТС-у.

Он сматра да је сарајевски тунел био непримјерена тема за ту емисију, као и да је аутор ушао у низ обмана којима је подлегао и није схватио прави смисао тог тунела него га приказао хуманим, што, како је оцијенио Иванишевић, никако није био.

"Њима је тунел служио као пацовски канал, за набавку оружја, дотурање муниције. Имате парадоксалну ситуацију да су на крају рата муслимани били боље наоружани него на почетку. Имали су бољу опрему - најсавременију из магацина НАТО-а, а били су у наводној блокади", указао је Иванишевић.

01.12.2018 10:56 | Срна | Глас Српске

Београд - Бранилац више српских хашких оптуженика, адвокат Горан Петронијевић каже да је комплетан научни и стручни свијет протеклих пет-шест година схватио да је прича о геноциду у Сребреници исфабрикована.

“Схватили су да је дефиниција геноцида изврнута као једна од великих подвала српском народу и то је суштина”, рекао је Петронијевић за “Спутњик”.

Поводом Резолуције Европског парламента којом се од Србије захтјева да “призна геноцид у Сребреници, јер неће моћи да уђе у ЕУ”, Петронијевић је рекао да Србе “историјски ништа неће опрати ако сами буду признали да су извршили наводни геноцид, односно подвалу да се од ратног злочина прави геноцид”.

15:30 20.10.2018 | Тања Трикић | Интервјуи

Зацементирану представу да су Срби једини кривци у грађанском рату у Босни и Херцеговини могло би да разбије формирање нечег сличног Расeловом суду који се бавио ратом у Вијетнаму, оцењује бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, поводом чињенице да су документи који су помињали српске жртве волшебно нестајали.

Извештај о српским жртвама у рејону Сребренице, који је 1993. сачињен и достављен Американцима, један је од оних који је вешто затурен по фиокама УН и тек је недавно лоциран. Тако се у то време радило са свим документима који су могли да колико-толико објективно прикажу рат у Босни и Херцеговини, каже бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.

Извештај је направио социолог Миливоје Бата Иванишевић а те 1993. Танасковић га однео у ЦИА. Иванишевић је, објашњава амбасадор, прикупио податке о српским жртвама, превасходно цивилним, у рејону средњег Подриња, идентификујући прецизно радом на терену и жртве и починиоце.

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ - Скривање извјештаја о страдању око 1.000 Срба у средњем Подрињу, од 6. априла 1992. до 6. априла 1993. године, други је тежак прекршај УН према српском народу, оцијенио је за Срну аутор извјештаја Миливоје Иванишевић.

Он је рекао да се извјештај, који је ЦИА волшебно сакрила, од 1995. године налазио и у УН.

"Они су сакрили тај документ и никада га нису ставили на дебату, а 1998. године су усвојили Извештај о Сребреници којим је бачена љага и осрамоћен српски народ", рекао је Иванишевић, који је и директор Института за истраживање злочина српских страдања у 20. вијеку.

Он је нагласио да је страшно да у вријеме када је УН усвојила извјештај којим је српски народ оквалификован као злочиначки и гори од нациста, извјештај о српским жртвама Подриња, већ био у УН, а да је то било скривено и да се, вјероватно, не би за то ни знало да није било мировног активисте из Бостона Џерарда Израела.

Ђ. Баровић - Вести |  15.10.2018.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Атифа Дудаковића, ратног команданта Петог корпуса и још 16 припадника Армије БиХ, због кривичног дела "злочина против човечности" почињених 1995. на подручју више општина. Реч је о догађајима од 13. септембра до 10. октобра 1995. године током операције Армије БиХ "Сана 95".

Део оптужнице се бави ратним злочинима које су снаге под командом Дудаковића починиле над сународницима из Аутономне покрајине Западна Босна у Цазинској Крајини.

У овом периоду припадници Петог корпуса су буквално сравнили са земљом најмање 200 српских села на територији општина: Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост. Према наводима из подигнуте оптужнице, Дудаковић и његови потчињени одговорни су за убиство најмање 300 српских цивила или ратних заробљеника.

Драган Вујичић | 02. септембар 2018 | Вечерње новости

Проф. Јукије Оса, сa јапанског Рикио универзитета, говори за наш лист о Сребреници. Догађаји у Подрињу немају никакве везе са геноцидом. Хаг трпео политички утицај, није довео до помирења

ИАКО нисам судија него универзитетски професор заинтересован за превенцију догађаја, сматрам да у Сребреници јула 1995. српска војска није починила геноцид. Догодило се свакако масовно убиство, али формулација "геноцид" не стоји. Немам ништа против новог истраживања догађаја у Подрињу који је иницирала Влада Републике Српске, међутим мора се водити рачуна да се не повреди достојанство жртава. Можда, нови извештај експерата покаже и зашто се овај злочин заиста догодио.