Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
"Досије Сарајево" аутора Миливоја Иванишевића, књига је која садржи имена 7.428 Срба страдалих у минулом рату у Сарајеву. Промовисана је у Добоју у Центру за културу и образовање.
Осим имена жртава поткријепљених чињеницама и документима, књига садржи и списак имена њихових егзекутора, од којих нико није процесуиран. Иванишевић је у књизи разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева.
ДОБОЈ, 19. МАРТА /СРНА/ - У Добоју је вечерас промовисана књига "Досије Сарајево" Миливоја Иванишевића која садржи имена 7.428 Срба страдалих у минулом рату у Сарајеву, као и списак имена њихових егзекутора, од којих нико није процесуиран.
Иванишевић је рекао новинарима да је у књизи чињеницама и документима које су сачиниле међународне организације и институције разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева.
Он каже да те чињенице и документи оспоравају хашке оптужнице које се односе на гранатирање Сарајева, блокаду града и наводно етничко чишћења муслимана.
У Сарајеву је убијено или нестало 8.225 особа српске националности, за време рата постојала су 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. Ово су само неке од тачака којима ће се бавити Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. формирана данас у Бањалуци.
Циљ Комисије је да уради стручну анализу свих доступних документа на ову тему, која ће према речима Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, имати за циљ и историјску и правну тежину. Он додаје да су као владина институција задужени да буду административно-техничка подршка овој Комисији и у самој припреми почетка рада, али и у будућности.
Ратна катастрофа која је пратила распад Југославије донела је много мучних прича у којима су људи показивали злочиначке дубине свога бића. Било је у том времену зла и људске доброте али су такви примери потиснути из јавног сећања. Зато је у новинским текстовима значајно и лепо подсећање на доброчинство у времену нељудскости.
Почетком 2017.године немачка медијска кућа Дојче веле (DW) је објавила текст са оваквом амбицијом, већ у првој реченици помињући јавном сећању познато чојство и херојство Срђана Алексића из Требиња (1):
Гости: Драган Вујичић - Новинар листа "Вечерње новости" Миша Урошевић - Ратни сниматељ Миливоје Иванишевић - Председник Института за истраживање Српских страдања у 20. веку
Неочекивана, али оправдана, иницијатива предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика о преиспитивању понашања дипломатских представника и институција БиХ у иностранству, завређује безрезервну подршку српских националних и државних организација, сматра директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
"На прсте једне руке би се могле набројати амбасаде /БиХ/ у чијим библиотекама се налазе докази, документи и књиге о злочинима над нашим народом и о нашим страдањима. У тим истима амбасадама скупљају се и деле `докази`, књиге и штампа о српском `геноциду`", истиче Иванишевић у изјави за Срну.
Он додаје да такво понашање подстиче и храни медијску хајку против свега што је српско - од литературе, манастира на Косову и Метохији и Иве Андрића до Републике Српске.
Вештак Миле Попарић, за "Новости", открива нове детаље о малверзацијама доказима у Хашком трибуналу. Одбрани достављали неупотребљиве фотографије и снимке
У ХАШКОМ трибуналу систематски су прављене лоше копије фотографија са места злочина и то у црно-белој техници, са циљем да се на њима ништа не види. Такве су као доказни материјал достављане одбранама српских оптуженика и биле бескорисне за анализирање и коришћење у поступцима. Већина је била замрљана, потпуно црна и неупотребљива за обарање тврдњи тужилаштва.
Ово, за "Новости", прича вештак за балистику Миле Попарић, који је сведочио у неколико процеса у Хагу. Он наводи да је то било смишљено деградирање доказа, како би браниоцима отежали и онемогућили одбрану, јер је на таквим фотографијама било немогуће уочити битне чињенице.
