Институт за истраживање српских страдања у XX веку

20/04/2018 |  РТРС | Вечерње новости

У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић.

"То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том мјесту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само дио њихове политике која траје деценијама", рекао је Крестић за "Вечерње новости".

Он је нагласио да Хрватска Србији спочитава "све и свашта, и када за то има разлога, и када нема, а сама вуче потезе чији је циљ стварање чисте Хрватске".

Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва.

НДХ је заузимала подручје данашње Хрватске, БиХ и Срема, које су Хрвати прогласили својим, након што је Tрећи рајх окупирао Краљевину Југославију, а већ од првих дана оснивања почело је масовно убијање српског становништва.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.

Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу "Досије Сарајево" која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, те како су гледали нестајање Срба у логорима, приватним затворима или на сарајевским улицама.

Он је истакао да је 85 одсто Срба страдало у својим селима, док је само 11 одсто жртава муслимана страдало у својим селима, и то најчешће у међусобним сукобима око хуманитарне помоћи, због неспретног руковања експлозивом или у саобраћајним несрећама.

27/03/2018 |  РТРС | СРНА

Адвокат Бранко Лукић из Тима одбране некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића изјавио је да је цијели предмет заснован на "бајци" тужиоца Питера Меклоског, који је измислио састанак Младића и сарадника у ноћи између 12 и 13. јула 1995. године.

Наглашавајући да су у Хагу признали да нису имали никаквих доказа да је Ратко Младић убио или наредио да неко у Сребреници буде убијен, а осудили су га за то, Лукић појашњава да је разлог за измишљање тог састанка тај што геноцид не може да се изврши на мах, већ мора да се планира.

"Била су два састанка 11. и 12. јула, о којима се све зна, постоје записници, снимци, сведоци. И пошто су све прегледали, прочешљали, разговарали са сведоцима-инсајдерима нису нашли ништа криминално. Онда су измислили тај трећи састанак, који ниједан сведок никада није споменуо током суђења. На њему је наводно направљен удружени злочиначки план", рекао је Лукић.

Д. ВУЈИЧИЋ | 12. март 2018. 22:02 | Коментара: 2

Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене

МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене. Ма шта од томе данас причао Мирсад Токача (током рата запослен у сарајевском МУП), данас главни бошњачки експерт за ратне жртве, ово су чињенице. Овако, за “Новости”, говори Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у недељи када се обележавају 22 године од библијског “изласка” сарајевских Срба из града у коме су претходно одбранили своја огњишта.

Српске жртве, подвлачи наш саговорник, нестану кад их злочинци пописују, а на свету не постоји нечаснији документ до “Босанске књиге мртвих” коју је саставио Токачин документациони центар.

05.02.2018 | Ђ. Баровић - Вести

У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље "служиле" у двадесетак јавних кућа.

Ово су само неки од података који се могу пронаћи у до сада најсвеобухватнијој студији о догађајима у овом граду од 1992. до 1995. под називом "Досије Сарајево". Књига је објављена крајем прошле године, а њен аутор Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у разговору за "Вести" открива и низ других, ништа мање шокантних детаља о којима домаћа, али и светска јавност или не зна или ћути.

БЕОГРАД, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Издавачка кућа "Вукотић медија" објавила је биографију генерала Ратка Младића под насловом "Командант", аутора Бојана Димитријевића, која освјетљава његову војничку каријеру и пружа нов поглед на рат у БиХ.

Књига је заснована на бројним документима, говорима, наредбама, саопштењима, записницима са сједница Народне скупштине Републике Српске и у девет поглавља на више од 300 страница даје увид у каријеру војника и генерала Младића, почевши од студентских дана на Војној академији у Београду до завршетка рата у БиХ и изручења Хашком трибуналу.